Ja sam vam iz sela Kamena Gora koje je u blizini Prijepolja. Poslednjih godina u ovo vreme, pred novogodišnje praznike, dolazim kod kćerke Snežane u goste. Uvek mi je lepo u Banatu. Radni vek sam provela u jednoj tekstilnoj fabrici i već dugo uživam zasluženu penziju. Nije bog zna kakva, ali se može živeti. Posebno posle ovog poslednjeg povećanja – ovim rečima započinje kazivanje Anđa Rvović (74).
Zatičemo je ispred jednog marketa na Bagljašu, među brojnim prodavcima novogodišnjih i božićnih ukrasa i ikebana. Anđa, sa klupkom i iglama u ruci privodi kraju štrikanje još jednih vunenih čarapa.
– Nisam navikla da dangubim, tako mi je bilo kroz ceo život. Pletem od svoje devete godine i za to je zaslužna moja baba. Koliko sam isplela čarapa? Na hiljade, nisam to nikada brojala. Za dva ili tri sata rada mogu da ispletem par ovakvih zimskih vunenih čarapa – nastavlja naša sagovornica.
– Sve je ovo proizvod mojih ruku, od ove obrađene i opredene vune, pa do prediva. U Kamenoj Gori i danas u domaćinstvu imam 15 ovaca. Tako moja mala „pletiljska fabrika” neprekidno radi već duže od pola veka. U sve ovo valja uložiti dosta rada, volje i veštine. Znala sam za jedan dan isplesti i lepo ukrašen muški ili ženski džemper. Ovaj prsluk koji prodajem oplela sam juče – zadovoljno veli ova vredna žena. Navodi da pitomi Banat ima dobre i gostoljubive ljude.
Vrednu pletilju zatekli smo u subotu, ali i u nedelju na istom mestu. Ovoga puta bez „alata”.
– Nedeljom i verskim praznicima nikada ne radim. Tako vam je i danas. Juče sam prodala dva para čarapa po ceni od 1.000 dinara za par. Nije to danas neki novac, ali svaki dinar valja poštovati. Danas je jedna gospođa kupila „kućne pape” po 800 dinara. Ovaj prsluk poručio je jedan kupac pa ga očekujem. Cena mu je 3.500 dinara – izusti na kraju ova krepka i vredna žena.
Naredna destinacija joj je Beograd, gde će posetiti drugu ćerku. Sa lepšim danima vratiće se svojoj Kamenoj Gori i domaćinskim obavezama.
