U prvoj polovini 2020. godine u Srednjobanatskom okrugu bilo je registrovano 1.524 aktivnih privrednih društava i 4.571 preduzetnika, što je 1,4, odnosno 1,3 odsto više u odnosu na 2019. To, između ostalog, ističe Predrag Stankov, direktor Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Srednjobanatskog okruga (RPK).
Naš sagovornik navodi da je u protekloj godini ukupna spoljnotrgovinska razmena našeg regiona ostvarena u iznosu od 632,9 miliona evra što je 88,8 odsto u odnosu na isti period 2019. godine. Izvoz je lane bio manji za 9,2 odsto, a uvoz za 13,9 procenata u poređenju sa pretprošlom godinom. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na kraju 2020. godine registrovano je 11.086 nezaposlenih, što je u poređenju sa istim mesecom 2019. više za 8,9 odsto.
Kakva je situacija u Okrugu kada je reč o zaradama?
– Prosečna plata, bez poreza i doprinosa, iznosila je 2020. godine 55.263 dinara, to je za 8 odsto manje nego u republici. U poređenju sa istim periodom 2019, zarada je porasla za 8,6 odsto. U regionu srednjeg Banata zaposleno je bilo 46.201 lice, što je u odnosu na prosek od 2019. godine pad od 1,4 odsto.
Da li ima mesta strahu zbog situacije u „Dresklmajeru” gde dosta ljudi ostaje bez posla?
– „Drekslmajer” je najveći poslodavac u srednjem Banatu, pa ako otpusti pet ili 10 odsto radnika, to je mnogo ljudi. S obzirom na to da Kompanija ima projekte do 2024, odnosno 2030. godine, ne treba se bojati da će otići odavde. Oni se, kao i sve ostale firme, prilagođavaju novim okolnostima i pokušavaju da zadrže što više zaposlenih, svesni da je svaki radnik i član neke porodice koju izdržava. Preduzećima nije lako, a Privredna komora Srbije je u svakodnevnom kontaktu sa mnogima od njih i trudimo se da pomognemo na svaki način.
Vlada je donela treći paket mera podrške privredi, koliko će to pomoći da prebrode krizu?
– Mala i srednja preduzeća nemaju dovoljnu akumulaciju kapitala da se na duže vreme zaduže i nemaju dovoljno osnovnih sredstava. S obzirom na to da je pomoć proširena i na velika privredna društva, smatram da će biti obuhvaćeno oko 1.500.000 radnika, a to je sistemska mera kojoj je cilj očuvanje zaposlenosti.
Sa druge strane, podrškom su obuhvaćeni i sektori koji su najviše pogođeni krizom, kao što su hotelijerstvo, auto-prevoz i ugostiteljstvo. Oni su prvi osetili posledice krize, a po svemu sudeći poslednji će se oporaviti. Novim merama – tri puta po pola minimalca – država želi da zaštiti najugroženije, a privatni sektor je stub srpske privrede. Dve mere koje su donete su sa liste prioriteta PKS, među njima je i nastavak državne garancije za povoljnije kredite, kako bi se olakšalo privredi da dođe do novca koji bi investirala u novo zapošljavanje i neometanu proizvodnju.
Da li danas plaćamo danak favorizovanju stranih investitora, a ne malih i srednjih preduzeća?
– Ne bih ja to nazvao dankom. Kovid niko nije mogao da predvidi, a jaz između subvencija koje država daje stranim, odnosno domaćim investitorima postojao je i pre pandemije i tada smo krenuli u kampanju izjednačavanja svih investitora. Upravo na inicijativu PKS krajem 2018. godine donet je zakon o ulaganjima gde su domaće kompanije kao i strane oslobođene carina na uvoz mašina iz država van Evropske unije, odnosno onih sa kojima nemamo nultu carinu, a radi se o ulogu u osnovna sredstva.
Takođe, državne subvencije polednjih godina, osim stranih, dobija sve više domaćih preduzeća. Bolji položaj svih privrednih subjekata indirektno zavisi od strukturnih reformi u javnom sektoru – državnim preduzećima, administraciji i javnim službama, ali i od reforme obrazovanja. U tome PKS aktivno učestvuje. Treba maksimalno podržati privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća, rasteretiti privredu, stvarati povoljno poslovno okruženje za sve, bez obzira da li se radi o domaćem ili inostranom ulagaču.
Da li biste prihvatili da preuzmete dužnost predsednika Poslovnog saveta Grada Zrenjanina?
– Poslovni savet doživljavam kao telo od koga se očekuje da se mnogo više, zajedno sa gradonačelnikom i njegovim timom, bavi problemima privrede. Tu mislim na stvaranje što povoljnijeg okruženja za sve privrednike koji svoju budućnost vide u ovom gradu. Ja sam, kao i ostali privrednici, spreman da pomognem u izradi strategije koja bi dala smernice za budućnost kako bismo radili i živeli u lepšem i boljem okruženju. U tom smislu, spreman sam na značajnije angažovanje u Poslovnom savetu.
AKTIVNA ULOGA I U IMUNIZACIJI
– Zajedno sa lokalnom samoupravom i Zavodom za javno zdravlje već skoro mesec dana vodimo kampanju za imunizaciju radnika kompanija na teritoriji srednjeg Banata. Firme nam šalju spiskove zaposlenih koji su spremni da se vakcinišu, a mi ih dalje prosleđujemo nadležnim ustanovama koje prave liste prioriteta, u zavisnosti koja je vakcina izabrana, odnosno koja je u tom momentu dostupna. Lično, smatram da je vakcinacija jedini način da pobedimo pandemiju – ističe Stankov.
