Uticaj investicija, inflacije, oscilacija na tržištu…
Koliko god da je bio pogođen sušom, suncokret je „pokazao zube” svojom otpornošću. Kao i do sada, on će biti važna stavka izvoza u koji ide prerađen, u obliku ulja. Rastu i površine pod ovom kulturom, premda je otkupna cena u padu, a ratari su nezadovoljni. Prema proceni Poslovne zajednice „Industrijsko bilje”, 2024. godine je suncokretom bilo zasejano oko 270.000 hektara.
STABILAN ROD
– Prinos je zbog nepovoljnih uslova umanjen za oko 15 odsto. Uz prosečan rod od oko 2,6 tona po hektaru proizvedeno je više od 700.000 tona suncokreta – kaže za naš list dr Vladimir Milkič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Kako objašnjava, teško je proceniti šta će se desiti sa tom uljaricom u narednoj godini. Svima koji se bave njegovom proizvodnjom jasno je da niske cene nisu stimulativne. Lane je akontna cena bila 40, a pre tri godine 73 dinara.
Suncokret je, kako navodi naš sagovornik, zbog razvijenog i dubokog korena sposobnog da usvaja vodu i hraniva i iz dubljih slojeva zemljišta, pretrpeo najmanje umanjenje prinosa, posebno u odnosu na soju i kukuruz. Stoga je pretpostavka da se površine zasejane suncokretom neće značajnije menjati, što odgovara i prerađivačima.
– S obzirom na to da smanjenje roda nije veliko, nije verovatno da će to značajnije uticati na rad fabrika ulja. Ima i drugih faktora poput cene sirovina i zejtina na domaćem i svetskom tržištu i eventualnih ograničenja u izvozu koji mogu značajnije uticati na rad fabrika. Prerađivački sektor u Srbiji je jak i ima kapacitet i većih količina suncokreta od onih koje se trenutno proizvode. To je svakako jedan od razloga povećanja oranica zasejanih suncokretom u Srbiji – kaže Vladimir Milkič.
„DIJAMANT” GRADI NOVE POGONE
Kolika je snaga domaćih uljara možda najbolje ilustruje javno dostupan podatak da su svi proizvođači zajedno u 2022. zabeležili prihode od 118 milijardi dinara. Ostvarena dobit u toj godini iznosila 7,2 milijarde dinara. Uspešnu proizvodnju beležio je te godine i zrenjaninski „Dijamant”, čija je neto dobit iznosila blizu jednu i po milijardu (1.455.803.000) dinara.
Ipak, godinu dana kasnije, u 2023, zabeležiće minus u poslovanju od 422 miliona dinara. Razloge koji su do toga doveli nismo uspeli da saznamo od uprave kompanije kojoj smo se obratili pitanjima o poslovanju i planovima. Zaključke smo izvodili na osnovu javno dostupnih podataka.
Prema godišnjem izveštaju preduzeća, koji je objavila Agencija za privredne registre (APR), ukupni prihodi „Dijamanta” u 2023. manji su za 31,62 odsto u odnosu na godinu pre. Oni iznose 19,53 milijarde dinara i za devet milijardi su manji u odnosu na 2022, kada su bili 28,56 milijardi dinara.
Istovremeno, kompanija je, prema izjavama njenih čelnika, ušla u investicioni ciklus vredan 32,6 miliona evra. Započeta su ulaganja u pogone za primarnu preradu suncokretovog i sojinog zrna, presovanje i ekstrakciju sirovog ulja, utakanje rafinisanog ulja u bocu i kotlovskog postrojenja na biomasu.
Imajući to u vidu, neto gubitak u 2023. godini bi jednim delom mogao da bude posledica preduzetih ulaganja (vrednost nekretnina, postrojenja i opreme porasla je sa 4,7 milijardi dinara u 2022. na 6,1 milijardi u 2023.), ali i pritiska inflacije i oscilacije cena na tržištu, kao i nedostupnosti tržišta Kosova, što navodi i preduzeće u svom izveštaju.
Ostali pokazatelji poslovanja, kao što je nivo obaveza, stabilni su. Dugoročne se nisu značajnije promenile u 2023. (432 miliona dinara) u odnosu na 2022. (436 miliona dinara). Kratkoročne su smanjene sa 9,7 na 7,4 milijarde dinara. U toku 2023. kratkoročne finansijske obaveze manje su za 1,1 milijardu dinara (sa 5,3 na 4,2) i obaveze prema dobavljačima za 1,2 milijarde (sa oko 3,4 na 2,2 milijarde dinara).
ZARADE IZNAD PROSEKA
„Dijamant”, koji je 2023. imao u proseku 805 zaposlenih, koristi kratkoročne kredite od matičnog društva koje, prema izveštajima, redovno otplaćuje. Kada je reč o zaradama, one su uvek bile iznad proseka. Prosečna neto zarada u Srbiji je te godine iznosila 86.007, dok je u našem gradu to bilo 78.459 dinara. Na osnovu javno dostupnih podataka može se približno odrediti da je u zrenjaninskoj uljari prosek primanja po zaposlenom bio oko 101.000 dinara, što je za 17,7% više od republičkog i za 29% više od zrenjaninskog proseka. U ovoj firmi, zarade su u 2023. bile za oko 7% više nego 2022. godine.
Konstantan je i podatak da trećinu svojih prihoda „Dijamant” ostvaruje prodajom rafinisanog i sirovog ulja. Od toga je u 2023. godini ostvario prihod od 7,2 milijarde dinara. Najveći deo proizvoda prodat je na domaćem tržištu (69%). Sledi Hrvatska sa udelom od 10 procenata. Osim toga, sirovinski sektor kompanije, prema prošlogodišnjoj izjavi direktora marketinga i razvoja Filiposa Nanopulosa listu „Politika”, na godišnjem nivou otkupi od proizvođača oko 160.000 tona suncokreta, 20.000 tona soje i 30.000 tona pšenice. Deo sirovina obezbeđuje se kroz plasiranje đubriva, semena i avansa, dok se deo otkupljuje tokom same žetve, od oko 500 pouzdanih dobavljača.
