PREVENTIVOM, EDUKACIJOM I DOSTUPNOŠĆU USLUGA DO BOLJEG ORALNOG ZDRAVLJA

Za zdrav osmeh –higijena i redovne kontrole!

U Nedelju zdravlja usta i zuba, koja se obeležava od 13. do 19. maja, Srbija ulazi sa podacima da 700 hiljada njenih stanovnika nema nijedan zub. Pravo na besplatne usluge stomatologa u državnim institucijama trenutno ostvaruju samo deca, studenti, socijalno ugroženi i trudnice. Najčešći razlog za neostvarivanje stomatoloških potreba su finansije, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.
U srednjem Banatu jedan zubar brine o preko 4.500 pacijenata. Stručnjaci se slažu da u cilju poboljšanja oralnog zdravlja stanovništva, između ostalog, akcenat treba staviti na edukacije i preventivu.

14 HILJADA PREGLEDA
Kako objašnjavaju iz Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, usluge stomatološke službe sugrađanima su na raspolaganju svakog radnog dana i subotom od 7 do 19 časova. Njen tim trenutno čini 26 zubara (od kojih su 13 specijalisti).
– U toku prošle godine ostvareno je preko 14 hiljada pregleda. Pored specijalističke poliklinike i dečje i preventivne stomatologije, u gradu postoje tri stomatološke ordinacije u okviru ambulanti u naseljima 4. jul, Dolja i Mužlja. U naseljenim mestima stomatološke usluge meštanima su na raspolaganju u Botošu, Lazarevu, Aradcu, Elemiru, Perlezu, Ečki, Melencima i u Lukićevu – kažu iz Doma zdravlja.
Dodaju da se kod sugrađana iz godine u godinu podiže svest o redovnim posetama stomatologu i o održavanju adekvatne oralne higijene. Međutim, odlazak kod stomatologa kod većine izaziva stres i nelagodu.
– Zubi su nam potrebni jer je usna duplja početni deo organa za varenje. Važni su za odgrizanje, mlevenje i usitnjavanje hrane, kao i za pravilan govor – ističu iz Doma zdravlja.
Kako iz ove zdravstvene ustanove ističu, veliki tehnološki razvoj u ovoj oblasti ne prati se u domenu državne stomatologije. To bi iziskivalo velike materijalne, kao i kadrovske resurse. Deo tih problema nadoknađuje privatna praksa, a akcenat bi svakako trebao da bude na edukaciji i preventivi.
– Sa resursima koje imamo trudimo se da pružimo što bolju stomatološku zaštitu. Njena dostupnost u našoj opštini je zadovoljavajuća, ali moramo pokušati da uz adekvatan kadar povećamo i broj i kvalitet naših usluga – ističu iz Doma zdravlja.

DOSTUPNO ZA SVE
Kada je u pitanju briga o oralnom zdravlju stanovništva, veliki problem je to što se u državnim službama ne primaju novi stomatolozi i zubni tehničari, pritom osnovne usluge nisu besplatne za sve, smatra dr spec. Dragan Krstić, predsednik Okružne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
– Troškovi prve pomoći u slučaju bola, popravke i vađenje zuba, sada su pokriveni samo za decu, studente do 25 godine, i starijih od 65 godina. Međutim, RFZO bi to trebao da omogući svima, kao što je to ranije bio slučaj. Na osnovu toga bi trebao da se upotpuni broj stomatologa u državnim službama – smatra dr Krstić.
Prema njegovim rečima, sve je više privatnih stomatoloških ordinacija. Dobro rešenje bilo bi da sa njima sklopi ugovor, na osnovu kojeg bi mogli da naplate osnovne usluge od Zavoda.
– Tako bi pacijenti došli kod privatnika sa knjižicom, a da troškove pokrije država. To bi bio značajan korak ka povećanju stepena zaštite usta i zuba, jer mnogi ne mogu sebi da priušte usluge stomatologa – kaže dr Krstić.

PREVENTIVA JE KLJUČNA
Kako kažu iz privatne stomatološke ordinacije „Moja zubarka”, na preglede podjednako dolaze i deca i odrasli. Sugrađani najčešće zakazuju intervencije uklanjanja kamenca i popravke zuba, kao i vađenje.
– Deo pacijenata dolazi na redovne kontrole, pa se kod njih kvar otkrije dok ne postoje nikakvi simptomi. Ipak, češće se javljaju kada već postoji neki problem. U ovom periodu ima više hitnih slučajeva, jer obično kada krene da otopljava dolazi do komplikacije procesa koji već postoje – objašnjava dr Nevena Nemčev Vojinov.

Prema njenim rečima, najčešći propust u održavanju oralne higijene je to što se ne koristi konac ili interdentalne četkice.
– Četkica i pasta za zube nisu dovoljne za održavanje oralne higijene. Da li će se koristiti konac ili interdentalna četkica zavisi od položaja zuba i veličine prostora između njih. Ukoliko se ovaj korak preskoči, 30 odsto površine ostaje neočišćeno – objašnjava dr Nemčev.
Dodaje da tečnosti za ispiranje usta su dopunsko sredstvo koje se savetuje u određenim stanjima (upala desni, nemogućnost održavanja oralne higijenu). Rastvori nisu za svakodnevnu upotrebu, već se koriste po preporuci stomatologa.
Kako dr Nemčev primećuje, deca uglavnom u teoriji znaju kako treba da peru zube – da se gornji zubi peru kako kiša pada, a donji kako trava raste, ali često dolazi do grešaka, jer njihova motorika nije dovoljno razvijena.
– Neophodno je da ih roditelj kontroliše i da pomogne detetu. Dokle god mu pomaže oko kupanja i pranja kose, treba da učestvuje i u pranju zuba – ističe naša sagovornica.
Primećuje da ima i odraslih koji nepravilno peru zube, te da bez obzira na uzrast pacijentima pokazuju pravilnu tehniku.
– Svest sugrađana o oralnoj higijeni se popravlja. Mnogi pacijenti se trude i redovno dolaze na kontrole. Primetno je da ljudi više vode računa o oralnom zdravlju – zaključuje dr Nemčev.

J. Šormaz

U OKRUGU 36 STOMATOLOGA
U 2020. godini u ustanovama primarne zdravstvene zaštite u našem okrugu bilo je zaposleno 36 stomatologa. Najviše je angažovano u Zrenjaninu – 24, zatim u Novom Bečeju – 5, Žitištu – 3, u Sečnju i Srpskoj Crnji po 2, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje.
U službama za zdravstvenu zaštitu zuba normativ za prosečni broj poseta po doktoru stomatologije u toku godine je 2.400. U 2020. godini jedan zubar je u proseku obavio 1.227 pregleda, odnosno 4,2 na dan.

BEZ DEŽURSTVA NEDELjOM
Jedina stomatološka služba u Srednjobanatskom okrugu koja je bila angažovana za hitne slučajeve nedeljom, od 2021. godine nije dostupna korisnicima zdravstvene zaštite. Kako su tada iz Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov” objasnili, odluka je doneta nakon procene situacije na terenu, efikasnosti, stepena troškova i eksploatacije kadrova.
– Radi se o racionalizaciji službe u odnosu na kadrovsko stanje i finansijske mogućnosti. Analizom odnosa troškova i broja usluga zaključeno je da je razuđena i neefikasna – rekli su iz Doma zdravlja.

FINANSIJE SU PROBLEM
U službama za stomatološku zaštitu u srednjem Banatu jedan zubar brine o zdravlju 4.658 stanovnika. Slična je situacija i u severnom Banatu (4.229 stanovnika po doktoru), dok je u južnom Banatu broj nešto veći (5.551).
Najčešći razlog za neostvarivanje stomatoloških potreba bile su finansije (13,9%). U toku 2022. godine dve trećine stanovnika imalo je svog stomatologa, od čega je skoro polovina preglede realizovala u privatnoj praksi, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.