Težak problem pritiska ovaj grad: voda, pijaća. Nije ispravna. A nije ni sasvim neispravna, jer se svakodnevno prerađuje do mikrobiološke neškodljivosti. Ali, nema odgovarajući sastav, pa je zabranjena za piće još 2004. godine. Kako, i po kojoj ceni da naplatiš vodu koju, pre distribucije, pripremaš KAO da je za piće, mada je zabranjena za takvu upotrebu? Ispalo je da tu istu vodu građanima i naplaćuju, i zabranjuju, već 14 godina….
S druge strane, sastav i kvalitet zrenjaninske vode je, u stvari, nepromenjen bar 60 godina, tj. otkad ovaj vodovod postoji i napaja se sa tog izvorišta. Nije se naša voda pokvarila te 2004. godine kad je zabranjena, nego su tada stupili na snagu novi pravilnici za određivanje ispravnosti, i naša voda je diskvalifikovana: do sada ste je pili, od sada nemojte. Obelodanjena je i činjenica koja nas je posebno uplašila: zrenjaninska voda sadrži arsen – a svi znaju da je arsenik otrovan! Doduše, arsen i arsenik nisu isto, ali imena su im dovoljno slična da odmah svi zaključimo kako je stvar ozbiljna i krajnje upozoravajuća.
Ako voda i nije otrovna (kao što i nije), pokazalo se da je veoma teška za prečišćavanje. u „Vodovodu” je isprobano 15-20 pilot prečistača, raspisivani su tenderi pa obarani, potpisan je pa raskinut ugovor sa Nemcima, posle sa Italijanima, najzad je fabriku vode napravio jedan „konzorcijum”, ali ni ta fabrika nešto nije ispala po važećim zakonima…
U međuvremenu su se pojavile nove istine: ovaj arsen iz naše vode i nije „onaj arsen” koji je toksičan, nego je on vezan za organske materije, prolazi kroz čovekov organizam i izlučuje se bez posledica…
Šta će biti s fabrikom, a šta s vodom, još niko ne zna, ili neće da nam kaže. A još se može dogoditi i to da evropski kriterijumi za kvalitet vode olabave, pa da (ovakva) fabrika sutra postane suvišna… Skoro da bih rekla: prokletstvo zrenjaninske vode…
