Profesija medicinske sestre, u okviru koje si dostupan dvadeset četiri sata, svih 365 dana u godini, predstavlja pravi izazov kome nisu svi dorasli. Sva poređenja sa drugim vokacijama su neumesna. Za većinu njih to nije samo posao, već životni poziv… Pred vama su priče o malim, nevidljivim osobama, uglavnom ženama. O onima koje su težile ka bolje uređenom svetu, ka savršenstvu, jer su smatrale da je to neophodno zbog svih onih o kojima su brinule – ovo je autorka Milijana Matijević poručila u predgovoru jedinstvene monografije koju je naslovila „Biseri u pesku vremena”, u kojoj je predstavljena 101 znamenita medicinska sestra u Srbiji.
Među ovim heroinama koje su ušle u istoriju srpskog medicinskog sestrinstva, značajno mesto pripalo je i našoj sugrađanki Radi Garčević-Medvedev. Ona je bila i ostala uzor mnogim generacijama u svojoj humanoj misiji koju je, neposredno po završetku Srednje medicinske škole, sprovodila do kraja radnog veka. Bila je prva glavna medicinska sestra zrenjaninske bolnice „Đorđe Jovanović”.
Monografija je promovisana krajem prošlog meseca u Beogradu.
INOVATORKA U SALI
– Sve je bilo impresivno tog dana u hotelu „Metropol”. Sam skup i činjenica da se nađete na tom mestu i u takvom društvu probudi brojne emocije. Počastvovana sam pažnjom upriličenom ovim povodom, a posebno da sam bila u prilici da budem u društvu dragih ljudi – kaže za list „Zrenjanin” Rada GarčevićMedvedev. Ona je na dužnosti glavne i više medicinske sestre bila 42 godine. Prvo kao glavna sestra na infektivnom odeljenju, potom na intezivnoj nezi hirurškog odeljenja Opšte bolnice, do glavne sestre Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov”… Bez obzira na funkciju, nikada nije napuštala neposredan rad u struci. Polovinu radnog vremena provodila je u operacionoj sali. Od prvog radnog dana uvela je niz novina u preventivnoj i praktičnoj zdravstvenoj zaštiti.
– Dobro se sećam tih dana od pre 63 godine. Iz školske klupe poverena mi je dužnost glavne sestre u Bolnici. Do tada su poslove sestrinske nege obavljali bolničari. Moje nove koleginice mnogo su mi na početku pomogle da u praktičnom radu shvatim šta me čeka tokom radnog veka. Zbog toga sam posebnu pažnju posvetila neposredinim poslovima, ali sam uočila i nedostatke ove struke – govori naša sagovornica. Ona je podsticala brojne kolege da krenu u večernju medicinsku školu (trajala četiri godine). Dosta brzo stekao se brojan sestrinski kadar koji je manjkao u čitavoj zemlji.
UNAPREĐENA STRUKA
Ubrzo je stekla diplomu više medicinske škole. Godine 1961. izabrana je za predsednicu Saveza zdravstvenih radnika Zrenjanina.
– U tako dugom vremenskom periodu dosta toga se dogodilo i na unapređenju ukupne zadravstvene zaštite. Svaka tehnološka novina je bila podsticaj. Ponosna sam što sam bila u prilici da doživim niz srećnih trenutaka u ovom poslu. Sve sam to često i emotivno preživljavala, uz veliku podršku supruga i moje dece. Išla sam uvek napred znajući da sam u jednoj humanoj misiji koju sam ponela iz roditeljskog doma i sa kojom živim do današnjih dana – naglašava naša visprena sagovornica.
Rada Garčević-Medvedev nije želela da govori o svojim prvim iskoracima u medicinskoj zaštiti poput suve sterilizacije i špriceva za jednokratnu upotrebu. Stekla je ogromno poverenje kod svojih saradnika, ali i pacijenata i svih ljudi koje je kroz tako bogat i uspešan životni vek upoznala.
– Posebno se radujem stalnom unapređenju sestrinskog rada. U teškim uslovima postigli smo mnogo. Vreme je novih tehnologija i fakultetskog obrazovanja u ovoj struci, što je od posebnog značaja. Poručila bih koleginicama i kolegama da budu dostojanstveni i visoko profesionalni. Kolegijalni i komunikativni, da gaje ljubav za sve ljude sveta.Tako će najbolje promovisati profesiju i doprineti njenom razvoju – poručuje Rada Garčević-Medvedev, koja i u osameset petoj godini života nosi puno vedrine i pozitivnog duha.
Nikola Božović
NA ČELU ČETIRI SAVEZA
Uz izuzetne uspehe i veliku stručnost iskazanu u oblasti medicinskog sestrinstva, Rada Garčević-Medvedev ostavila je i traga u društvenim aktivnostma. Autor/koautor je više od 60 stručnih radova iz oblasti sestrinstva i organizator bojnih edukativnih seminara.
Bila je dugi niz godina na čelu saveza: Opštine Zrenjanin, Vojvodine, Srbije, SFRJ i SRJ i to u više mandata. Doživotni je predsednik društva medicinskih sestara i tehničara Vojvodine.
ORDEN ZASLUGA ZA NAROD
Za brojne društvene i humanitarne aktivnosti dobila niz značajnih priznanja. Izdvaja Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, zlatna značka Saveza sindikata Srbije za zalaganje za sindikalna i radna prava zaposlenih u zdravstvu. Dobitnik je i prestižne nagrade iz oblasti zdravstva „Milena Tijanić”. U svom radnom veku birana je i za delegata Skupštine AP Vojvodine.
PRIZNANjE I MIRJANI BUBULj
Još jedna medicinska sestra sa banatskih prostora našla je mesto u ovoj monografiji. Reč je o Mirjani Bubulj, rođenoj Vranješ. Ona je, takođe, Srednju medicinsku školu završila u Zrenjaninu i posao započela u Domu zdravlja u Srpskoj Crnji. Ubrzo je dobila i diplomu više sestre i zaposlila se u Institutu za onkologiju gde i danas radi. Mirjana je 2016. godine postavljena na dužnost glavne sestre Službe Poliklinike Instituta za onkologiju Vojvodine.
INOVATORKA U SALI
