Protesti, prinudna prodaja junica, najave otkaza, nedostatak oranica – sve to danas je iza Zemljoradničke zadruge (ZZ) „Agro-Klek”. Utisak da su problemi koji su ih mučili prethodnih godina prevaziđeni odaju reči Radovana Bokića, direktora ovog kolektiva. On je 30 godina na čelu klečanske ZZ, koja sa godišnjom proizvodnjom od 5,5 miliona litara mleka ni po čemu ne zaostaje za poznatim farmama u Danskoj ili Nemačkoj.
Bokić navodi da je muzna krava sa njihovog gazdinstva lane davala prosečno 33 litre mleka dnevno. Kao dokaz o napretku firme predočava podatak da su sredinom devedesetih godina prošlog veka sa nešto manje muznih krava proizvodili tek oko 2 miliona litara ovog napitka.
– Uz naporan i stručan rad uspeli smo da farmu unapredimo po pitanju ishrane, genetike i veterinarske zaštite grla, pa do kvalitetne obrade njiva sa kojih pripremamo oko 15.000 tona hrane. Naš ukupan stočni fond u ovom trenutku iznosi 1.100 grla. Stalno smo ulagali u nove tehnologije i objekte. Ovih dana izgradili smo još jedan objekat u koji ćemo smestiti 120 grla te ćemo povećati proizvodnju za 20 odsto – najavljuje Bokić. U vremenu kada u proizvodnji mleka ima dosta problema zbog pojave tržišnih viškova i uvoza, na koji način uspevate da se oduprete?
– Isključivo dugoročnom vizijom koja planski mora biti valjano pripremljena „od njive do farme”. Uz to, za svog partnera smo za sve ove godine poslovanja birali zrenjaninski „Mlekoprodukt”. Praktično, to je već decenijama jedan „beli potok” koji stalno raste na obostranu korist. Kroz tako dug period mlekara je za nas bila više od običnog poslovnog partnera, često nam priskačući u pomoć u kriznim trenucima. I u ovoj situaciji je korektna sa cenom mleka te našu ekstra klasu plaća 70 dinara po litru. Nezadovoljni niskom otkupnom cenom mleka i drugim podsticajnim merama stočari poslednjih meseci vrše pritisak na državu da nešto preduzme?
– U pitanju su složeni uslovi na svetskom tržištu. Zbog krize u Ukrajini i drugih poremećaja u Evropskoj uniji došlo je do viškova ovog proizvoda i pada cene. Moram reći da je naša država prvi put u oblasti mlekarstva izmirila sve obaveze iz prethodne godine. Povećana je i stimulacija za mleko na 15 dinara i sve se to uredno naplaćuje. Ovo je izuzetno složena proizvodnja. Podizanje jednog grla od teleta do muzne krave traje tri godine i u današnjim surovim tržišnim uslovima u agraru mogu opstati samo dobro organizovane farme. Imali ste i vi niz primedaba što se tiče poslovanja, koje su u većini slučajeva bile opravdane…
– Neke smo i rešili, kao što je očuvanje 400 hektara zemlje koje su neki moćnici želeli prošle godine da nam uzmu bez pravnog pokrića. Sada je to već iza nas. Imamo i primedbu na to što farme sa više od 299 muznih krava nisu stimulisane državnim merama, već se dobija samo premija na sve isporučene količine mleka. U našoj zemlji se od ukupnog broja muznih krava samo 10 odsto ubraja u veće farme poput naše. Sve ostalo pripada malim proizvođačima koji će u današnjim surovim uslovima, sa nestabilnim cenama, teško opstati. Zadružno okupljanje je retka pojava u današnjim uslovima privređivanja. „Agro-Klek” zapošljava 75 radnika. Koliko su važne ove celine za seoske sredine poput Kleka?
– One su od posebnog značaja. Imali smo i viziju i strategiju u svom kolektivu, pa smo uspešno prošli kroz mnogobrojna iskušenja. Bilo je izuzetno teških trenutaka, ali smo znali da samo uz usko povezano stočarstvo i ratarstvo možemo opstati na tržištu. Primera radi, da na 1.200 hektara ubiramo samo ratarsku proizvodnju (pšenica, kukuruz, suncokret), imali bismo prihod od približno 200 miliona dinara godišnje. Danas preko mleka ostvarujemo 700 miliona dinara (oko 6.000 evra po hektaru) – u tome je cela priča. Pritom, treba znati da je u pitanju rad koji traje 365 dana i traži stalna ulaganja, dok je u „fabrici pod vedrim nebom” manje rada, ali i sigurnosti u krajnji rezultat. Gde vidite „Agroklek” u narednih desetak godina?
– U nestabilnim uslovima privređivanja koji će sigurno potrajati. Voda i hrana su presudni za čovečanstvo. Naša strategija su stalna ulaganja. Godišnje u proseku investiramo oko 600 hiljada evra, ne samo u farmu, već u ceo proizvodni pogon, koji obuhvata savremenu mehanizaciju, obradive površine, ribnjak.. Ulažemo i u stručne ljude. Imamo sreću da je poslednjih godina sa nama diplomirani veterinar i specijalista za ovu vrstu proizvodnje Vladimir Martel. Tu je još mladih tehničara, agronoma i svih drugih radnika koji su „Agroklek” već predstavili kao uglednu farmersku destinaciju mimo naše zemlje. Gde ćemo stići, teško je reći. Optimisti smo i verujemo u svoju sadašnju poslovnu politiku. Evo još jednog podatka: do prošle godine smo imali kravu rekorderku sa dnevnom proizvodnjom od 68 litara mleka, a danas imamo tri ili četiri muzna grla koja dnevno daju 72 litra ekstra klase!
