Katarina Alempijević, Dora Anđelković, Sara Masnikosa, Ana Piljić Mitrović i Sanja Radusin Smiljanić boravile su od 15. do 18. oktobra u Umetničkoj koloniji (UK) Ečka. Radove koji su tada nastali Zrenjaninci mogu da pogledaju do kraja meseca u Savremenoj galeriji.
Sunčica Lambić Fenjčev, istoričarka umetnosti, viša kustoskinja i selektorka, ističe da je Saziv „Slika 2024” okupio pet umetnica različitih generacija, stvaralačkog senzibiliteta i izraza. Zajednička osobina koja se uočava u njihovim delima može se podvesti pod pojam „delikatnost” i posmatrati u najširem smislu, kao krhkost, nežnost, ali i nešto potencijalno neprijatno, nestabilno, teško održivo i fragilno.
SVAKODNEVNA INSPIRACIJA
– Pojam delikatnosti odnosi se na tehnike izvođenja, odnosno na same umetničke radove. Ujedno, ukazuje na našu nesigurnu svakodnevicu, aktuelne ekološke probleme i klimatske promene, ženski princip i identitet žene u savremenom društvu sagledan kroz različite perspektive, kao i na nestabilnu situaciju na globalnom nivou i krhkost naše egzistencije – objasnila je Sunčica Lambić Fenjčev.
Pojedine učesnice prenele su iskustva boravka i rekle nešto više o urađenim delima.
Katarina Alempijević dolazi iz Čačka. Slikarstvo je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2000, a magistrirala je (odsek crteža) 2003. Članica je ULUS-a. Učestvovala je na brojnim grupnim postavkama u zemlji i inostranstvu. Samostalno se predstavila 13 puta. U radovima iz ciklusa „Kroz šumu”, koji privlače pažnju mnogih Zrenjaninaca, autorka povezuje motiv crvenih cipela i šume. Na taj način preispituje višestruka značenja poetskih prostora tela, prateći arhetipsku simboliku bajke i mita.
– Crveni organdin i konac su simboli ženskog iskustva i ukazuju na to da je žena istovremeno i snažna i nežna – poručila je Alempijević.
Vranjanka Dora Anđelković završila je primenjeno vajarstvo. Živi i stvara u Beogradu. Kroz dva ciklusa skulptura istražuje koncept semena kao suštine ideje stvaranja i rađanja. Kako je objasnila, prva serija se fokusira na simbiozu dva bića, dok druga ističe simbol jedinke kroz seme. Predstavlja proces stvaranja i novog početka.
PORUKE AUTORKI
Sara Masnikosa je rođena u Subotici. Završila je Gimnaziju u Paraćinu 2014, gde i danas živi. Te godine upisala je slikarstvo na novosadskoj Akademiju umetnosti, završivši osnovne i master studije. Prema njenim rečima, stvara dela kroz kontekst jedinstvene individue u vremenski nedefinisanom i neodređenom, apstraktnom prostoru, ali i u konkretnim situacijama. Njene figure se nalaze, odnosno zaustavljene su u trenutku čekanja nadolazeće realnosti.
Slikarka iz Beograda Ana Piljić Mitrović godinama proučava specifične likovne i konceptualne prostore poigravajući se staklom kao materijalom. U zavisnosti od lokalcije u kojoj se nalaze, osvetljenosti i mesta posmatrača ovi objekti su uvek u interakciji sa gledaocem i prostorom.
Serija radova novosadske vajarke Sanje Radusin Smiljanić nastala je kao plod posmatranja i istraživanja područja Ečke, Carske bare i njene okoline. Polaznu tačku u njenom radu čine elementi iz prirode gde je, u ovom slučaju, trska dominantni materijal.
– Vojvodina je podneblje u kome živim i stvaram. Umetnost kojom se bavim usko je vezana za prirodu i njenu raznolikost. Močvare, mrtvaje, napušteni glinokopi puni su živog sveta koji za mene predstavlja neiscrpnu inspiraciju. Učešće na likovnoj koloniji u Ečki vezujem za jedinstveni rezervat prirode. Na tom mestu sam oduševljeno beležila i skicirala harmoniju vode, biljaka i neba. Na osnovu tog iskustva realizovala sam radove koji su sada pred Zrenjanincima. Veliko mi je zadovoljstvo što sam bila deo ovogodišnjeg umetničkog saziva. Upoznala sam nove koleginice, doživela gostoprimstvo domaćina i osetila važnost ovog mesta. Kroz zajedničke napore zaokružili smo uspešnu saradnju u čast ečanske kolonije – ispričala je Sanja Radusin Smiljanić.
