Od samog početka galerijski prostor Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) okuplja mlade stvaraoce i daje im priliku da izlažu. Domaća publika redovno prati njihove aktivnosti, podržava umetnike i brojna je na svim izložbama.
Prošlog petka, 25. februara, Andrej Julher, diplomirani grafički dizajner, predstavio se Zrenjanincima postavkom koja nosi naziv „Шum”. U svom stvaralaštvu najviše je negovao crtež, potom se posvetio i štampi. Radio je plakate, prelome, motive za majice i omote albuma za nezavisnu muzičku scenu. Dobitnik je nagrada Akademije za grafički dizajn za najuspešniji rad u generaciji, u disciplini crtanje, kao i „Ilustrofesta” za ilustraciju u grafičkom dizajnu. Kako si se zainteresovao za izradu fotokopiranih knjižica?
– Sve je počelo kada sam par rapidografskih crteža iz originalne, prvobitne serije „Шum” prebacio u kompjuter. Pokušao sam sa njima da uradim nešto novo, igrajući se bojom i teksturama. U celoj toj igri sam video prostor za zin knjižicu, i plan mi je bio da ih odštampam u tehnici rizoštampe, u boji. U međuvremenu sam se prijavio na letnju akademiju u Salzburgu, dobio stipendiju i otišao na kurs fotokopirskih knjižica.
Ubrzo sam krenuo da eksperimentišem sa tom najjednostavnijom monohromnom fotokopijom i sve više se oduševljavao svedenim mogućnostima, a ludačkim rezultatima. Tu su, na prethodno stvorenom materijalu, nastali prvi šum radovi i potrebna baza podataka za dalji štanc, što ovde nema neki negativan kontekst, kad je štanc i nosilac same ideje.
Šta za tebe predstvlja „Шum” i šta publika može da vidi na izložbi?
– Postao je moj prostor za istraživanje mogućnosti kopiranja, oživljavajući stari crtež u drugim inkarnacijama – ispunjavajući mu neostvarene tendecije, recimo. Na izložbi se mogu videti slike u različitim medijima, koje u sebi i dalje nose te originalne crteže. Tekstil se pojavio kao nova fascinacija, a i konceptualno se nakalemio na samu poetiku radova, koja dosta polaže na pokret, jer je priroda tekstilnih materijala odlična da se on još više dočara. Ideja šuma jeste da se stalno dopunjuje. Iako je, može se reći, trenutno zaglavljen u svojoj crno-beloj fazi, to je više slučajnost, jer ideje da ga izvodim u koloru me nikad ni nisu napuštale. Postoji još dosta štamparskih i crtačkih postupaka kroz koje bih ga provukao. Super mi je, jer kada mi dosadi, mogu se udaljiti i posle mu se vratiti svež sa novim iskustvom, koje mogu iskoristiti na tom materijalu. Gde pronalaziš inspiraciju za građenje sopstvenog umetničkog identiteta?
– Posmatrajući druga dela koja me uzbuđuju i fasciniraju, na internetu ili neposredno. Svakodnevica i okolina su isto tačke polazišta. Tu sam, gde sam i teško da ne budem pod uticajem. Ne uspevam baš da vodim dnevnik, ali često zapisujem reči, citate, stihove, kratke ideje, koje labavo služe kao skice za nešto, bilo šta zapravo. Takođe, kroz sam radni proces, dok otkrivam i utvrđujem kreativne postupke, otvaraju mi se vrata za svojstven izraz. Što više utabavam stazu nekog postupka, do koga sam došao kroz taj radni proces, verovatno više utvrđujem svojstven vizuelni jezik. Takođe, muzika, film, knjige, nije bitno da je sadržaj vizualan, bitno je da rezonuje sa atmosferom i emocijama koje osećam relevantnim. Zajednički rad takođe pomaže. On ponekad najbolje ume da slomi kreativne paralize stvorene prevelikim promišljanjem, a i neki poduhvati su jednostavno laganiji u grupnom radu. Prija mi analitičnost kada soliram, ali mislim da je dobro da uvek nešto iznalazim, nesputano, bez straha da će narušiti kvalitet. Previše perfekcionizma uguši sam nagon. Osetio sam to i pokušavam da se sklonim od njega. Ne razmišljam puno kako gradim svoj svet, ali se trudim da ne uskraćujem sebi da radim stvari koje me „lože” zarad održavanja brenda. Dopuštam sebi da šaram stilovima i medijima duboko verujući da ima neka „tajna veza” što isto tako drži moj umetnički identitet na okupu.
Planovi za naredni period…
– Uvek ih ima, ali više volim da pričam o njima kada uđu u fazu realizacije. Strah od uroka, šta ja znam. Nešto najskorije što mogu da najavim jeste da će najverovatnije ovog petka biti organizovano dešavanje u ALUZ-u, u vidu svirke/sešna. Pozivam sugrađane da nas posete i usput vide izložbu ako već nisu, a više detalja o samom događaju biće uskoro.
Miroslava Malbaški
Foto – Jovan Drndak Njegović i originalni rad Andreja Julhera
