Rast minimalca – rešenje ili problem?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Osim neto zarade koju isplaćuju svojim zaposlenima, poslodavci po tom osnovu imaju i dodatne izdatke prema državi. Reč je o porezu na zarade i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Trenutno poresko opterećenje plata u Srbiji iznosi oko 60% što je uporedivo sa državama iz okruženja. Drugim rečima, na svakih 100 dinara isplaćenih radniku, poslodavac u državni budžet mora da izdvoji još 60 dinara.
Sa ciljem da se poveća nivo životnog standarda, pre svega onih sa najnižim primanjima, doneta je odluka da se počev od 1. oktobra vanredno poveća minimalna zarada za 9,4%, osnosno sa 53.592 na 58.630 dinara. Biće to drugi put u toku ove godine, s obzirom na to da je 1. januara bila redovna korekcija (+13,7%). Proizlazi da će u toku 2025. godine kumulativni rast minimalca (bez poreza i doprinosa) biti čak 24,4%.
Za radnike ovo deluje kao dobra vest, i to ne samo za one sa najnižim primanjima. Naime, veća minimalna zarada, po pravilu, dovodi i do uvećanja prosečne plate u celoj privredi. Nastupa tzv. lančani efekat, jer i oni zaposleni koji zarađuju više zahtevaju veće dohotke. Primera radi, u Srbiji je tokom prve polovine tekuće u odnosu na isti period prethodne godine došlo je do povećanja prosečne nadnice za 11% (u nominalnom izrazu).
Međutim, „medalja ima dve strane”. Plate su za radnike prihod, a za poslodavce trošak. Pri tome, finansijski teret uvećanog minimalca se u potpunosti prevaljuje na privrednike. Osim što će morati da isplaćuju za 5.038 dinara više svakom radniku (58.630-53.592), imaće i dodatnih obaveza prema državi. Zvaničnici naglašavaju da će istovremeno biti povećan neoporezivi deo zarade, sa dosadašnjih 28.423 na 34.221 dinara. Međutim, to neće biti od naročite koristi. Računica pokazuje da se osnovica za obračun poreza u slučaju minimalne naknade smanjuje za „svega” 760 dinara! Naime, ona je tokom prva tri kvartala ove godine iznosila 25.169 din. (53.592–28.423), dok će u četvrtom biti 24.409 din. (58.630-34.221). Primenom važeće stope poreza na zarade (10%) dolazi se do zaključka da će poreska obaveza biti manja za samo 76 dinara po radniku! Sa druge strane, odgovarajuće stope za doprinose (penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) država nije korigovala, odnosno nije se odrekla dodatnih budžetskih priliva. Usled toga, prosečni mesečni izdaci za minimalne zarade (u bruto iznosu) će se povećati sa 63.957 u 2024. na 74.215 dinara u 2025. godini, što je rast od 16%.
Suštinsko pitanje koje se nameće je da li privreda može da podnese ovo povećanje. Takođe, koji će se efekat izazvati, imajući u vidu da je rast zarada osnovni generator inflacije u Srbiji. Radi se o udžbeničkom primeru tzv. inflacije troškova, kada proizvođači veće rashode poslovanja nastoje da ugrade u prodajnu cenu. Osim toga, povećanje minimalne cene rada najviše pogađa male preduzetnike (porodična preduzeća). Predstavlja još jedan udar na njihove džepove, jer više treba da plate i po osnovu poreza i doprinosa, kojih država očito ne želi da se odrekne. Tako se teret prebacuje na domaće privrednike, a upitno je do kada će oni uspevati da „održe glavu iznad vode” u ovako nepovoljnim uslovima za poslovanje.
