Ko se od vas osetio usamljeno? Da li vam se ponekad čini da vas niko ne razume i da vas roditelji ne poznaju tako dobro – pitao je mlade sugrađane nedavno na tribini u Kulturnom centru dečji psihijatar Roberto Grujičić. Stidljivo, javio se značajan broj njih. Stručnjak ih je pohvalio, rekavši da to nije lako priznati. Ishod ga nije iznenadio. Usamljenost, otuđenje od porodice, neraskidiva veza sa digitalnim tehnologijama, deo su sveta današnjih tinejdžera. O ovim temama, i o porastu nasilja među mladima bilo je reči na pomenutom skupu koji je nosio naziv: „Zašto kažeš ljubav, a misliš na rat”. Organizovalo ga je beogradsko udruženje „Krokodil”. Duže vremena bave se istraživanjem skrivenih uticaja koji podstiču porast nasilja u društvu.
Bolan podsetnik toga jesu prošlogodišnje majske tragedije kada su dečak i mladić ubili svoje vršnjake, ali odavno je javni prostor u Srbiji pun poruka mržnje, primetila je Tamara Marković, članica „Krokodila”.
– Zidovi gradova su išarani nacionalističkim i opštemrziteljskim sadržajima. Premisa našeg istraživanja jeste da širenje agresije na zidovima dovodi i do njenog porasta u društvu: među vršnjacima, u medijima, prema ženama – konstatovala je aktivistkinja. Smatra da je kulturi nasilja doprinelo i nesuočavanje sa posledicama ratova devedesetih.
Problematičnom ponašanju mladi često postaju skloni kada ne mogu da se uklope u svoje društvo, objasnio je Roberto Grujičić.
– Petnaestogodišnjacima je vršnjačka grupa najbitnija. Kada ih ona odbaci, iz osećaja usamljenosti i želje za prihvatanjem, mladi se priklanjaju problematičnom društvu – istakao je dečji psihijatar.
Prema njegovim rečima, psiholozi tada nastoje da mlade vrate porodici. No neretko se pokazuje otuđenje između roditelja i dece, što se najbolje očituje prizorom gde su majke i očevi prikovani za Fejsbuk, a deca za Tiktok.
Mobilne deci treba ukinuti, predložio je sugrađanin iz publike, na šta je jedna učenica odgovorila da je njena generacija odrasla uz telefone i da im je prirodno da se najpre njemu okrenu u potrazi za odgovorima.
Iako tehnologije umeju da odvoje pojedince od okruženja i otupe koncentraciju, uz razumno korišćenje donose dobrobiti, objasnio je Grujičić.
– Studije se slažu da su društvene mreže spas za decu koja nisu mogla nigde da se uklope – primetio je stručnjak.
O samoći mladih promišljali su članovi CEKOM-a (Centra za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju) u svojoj novoj predstavi „Svi ti usamljeni ljudi”. Osnivačica CEKOM-a Smiljana Tucakov objasnila je na tribini da njihovi komadi nastaju kroz kreativno-dramski proces, što znači da ga svi zajedno kreiraju, ugrađujući sebe u delo.
– Rad na predstavama oslobađa. Naglas pričamo o problemima, a znači kada čuješ da i drugi govore o onome što tebe muči – poručio je član CEKOM-a Nemanja Mudrić.
Anagažovanje u ovakvim kolektivima, volontiranje, pomaganje drugima jesu načini da se prevaziđu samoća i osećaj odbačenosti, zaključili su učesnici tribine.
M. Maričić foto: volimzrenjanin.com
POTREBA ZA SEKSUALNIM OBRAZOVANJEM
Dečiji psihijatar Roberto Grujičić naveo je da se u praksi susretao sa slučajevima vršnjačkog seksualnog zlostavljanja čak i u vrtićima. Veruje da seksualno obrazovanje, primereno uzrastu, treba da bude dostupno i najmlađima. Udruženje „Skaska” je od 2014. do 2017. u više od 70 škola sprovodilo edukacije đaka, roditelja i nastavnika u okviru pokrajinskog projekta „Zlatni most – seks za početnike”. Program je bio zasnovan na cenjenoj knjizi Jasminke Petrović „Seks za početnike”. Cilj je bio povećanje svesti učenika o reproduktivnom zdravlju i seksualnosti, ali i da oni o tome uspostave komunikaciju sa roditeljima i nastavnicima. Projekat su od početka napadale desničarske organizacije, a njegovo finansiranje je ukinuto po stupanju na funkciju novog pokrajinskog sekretara za sport i omladinu.
– Sada smo na sudu zbog tog projekta – poručila je Tatjana Tabački iz „Skaske” na tribini.
