Popis stanovništva je pokazao da je u Zrenjaninu raznovrsna struktura stanova te da građanima prosečno pripadne solidan broj kvadrata u domu. Međutim, prilike se menjaju – trenutno se zidaju zgrade na oko 15 lokacija. Višedecenijski razvoj višeporodične stanogradnje bio je tema na poslednjoj Nedelji arhitekture koju je organizovalo Društvo arhitekata Zrenjanina. Predavanje su vodile arhitekte Milica Kovač i Stevan Šušak.
KAKO SE TRPEZARIJA SVELA NA ŠANK
Za međuratni period bio je karakterističan salonski tip stana, sa centralno postavljenom trpezarijom oko koje su raspoređene ostale prostorije. Predsoblje je bilo obavezno. U svakoj prostoriji bilo je obezbeđeno prirodno provetravanje, a čak su i toaleti imali veliki prozor. Takvi stanovi su mnogima poznati iz filma „Tito i ja” i serije „Bolji život”.
Nakon Drugog svetskog rata država postaje jedini graditelj, uspostavljaju se stambeni propisi i pokreće masovna gradnja. Javlja se težnja za smanjenjem stanova, ali i njihovim vizuelnim proširivanjem.
Poslednjih tridesetak godina savremenog višeporodičnog stanovanja obeležilo je otvaranje arhitektonskih biroa, nestanak strogog ustrojenja, uvođenje konkursa, ali i mnogobrojni problemi.
– Trpezarija sa velikim stolom uglavnom nestaje ili se svodi na šank. Isto se dešava i sa predsobljem, zbog čega ulaz direktno vodi u dnevnu sobu. Terasa i ostava često bivaju izostavljene, prozorski otvori su manji, slabije je osvetljenje, kao i provetravanje. Skučene su i spavaće sobe tako da se mora provlačiti do kreveta. Dešava se da je kuhinja toliko blizu ulaza da sa vrata možete probati ručak – objasnili su predavači. Prema njihovim rečima, u praksi se viđaju i slučajevi da su prozori spavaće sobe na samo pet metara udaljeni od prozora komšija – pri čemu su na udaru i privatnost i ventilacija.
Zanemarene su i zajednički delovi zgrade: biciklane, prostori za opremu za čišćenje, za sandučiće…
– U praksi se sve više viđaju „i po” sobe, polusobe, dok se pre znalo šta je soba – primetio je stručnjak iz publike.
Navedeno je i da su novi stanovi neretko jednostrano orijentisani zbog čega imaju lošu osunčanost i provetravanje.
Navedene primedbe karakteristične su i za nekretnine koje važe za luksuzne, predočile su arhitekte. Moglo bi se reći da se pomenutim praksama dobijaju prostori za skladištenje ljudi, a ne stanovanje.
PARKINZI I ZELENILO
Učesnici tribine zaključili su da je previše slobode dato investitorima oko izbora površine i strukture stanova. Složili su se da bi trebalo propisati broj jednosobnih i višesobnih stanova po zgradi, kao i minimalan broj kvadrata po osobi.
Primera radi, sedamdesetih godina prošlog veka osnov za projektovanje bio je pravilnik gradnje sa jasno definisanim površinama i strukturama stana, prema merama čoveka i potrebama porodice. Nastao je u periodu usmerene stambene izgradnje u okviru arhitektonske škole stanovanja u Jugoslaviji.
Devedesetih godina stambena izgradnja sa svojom regulativom se urušava, kao i drugi segmenti društva. Danas je na snazi Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova iz 2015, koji se zasniva na preporukama Društva arhitekata Novog Sada. One se naslanjaju na iskustvo stanogradnje iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka.
Učesnici tribine su poručili da bi trebalo više povesti računa i o tome kako se nova višespratnica uklapa u postojeće urbano tkivo. S tim u vezi predloženo je da objekat koji treba da se gradi u katastru bude vidljiv već po dobijanju građevinske, a ne tek kada je završen i po izdavanju upotrebne dozvole. Tako će se sprečiti iznenađenja oko toga šta može nići na susednom placu.
Prisutni na tribini su se takođe složili da je loša praksa da investitor plaća naknadu Gradu ukoliko na parceli nema dovoljno parking mesta.
Postavili su pitanje i da li je propisanih minimalnih 20 odsto zelenila po parceli dovoljno.
– Tu se računaju i prostori između zgrada gde malo šta uspeva, kao i krovno zelenilo koje često i ne bude formirano – rečeno je na predavanju.
Zaključeno je da je izgradnja poslednjih godina odraz inicijative i mogućnosti privatnih investitora.
KAKO SE TRPEZARIJA SVELA NA ŠANK
