Tokom duge i uspešne karijere izgradio je angažovan i osoben umetnički senzibilitet. Na kritičan (ponekad i ironičan) način u svom delu komunicira sa duhom vremena u kome živi, ne bežeći pritom i od dijaloga koji vodi sa samim sobom. Crteži su bili i ostali sastavni deo univerzuma magistra Milana Grahovca, slikara i grafičara.
Od nedavno Zrenjaninci imaju priliku da se detaljnije upoznaju sa njegovim stvaralaštvom. U salonu Narodnog muzeja otvorena je postavka pod nazivom „Slike: 2005-2023” i obuhvata 58 dela. Kako je sam autor ispričao, prikazao je radove koji su veoma kompleksni. Deo njih publika do sada nije imala prilike da vidi. Tu su, dodao je, i slike sa kojima je javnost već bila upoznata, kao i najnovija produkcija.
EKSPRESIONIZAM I INTIMIZAM
– Rađeni su različitim tehnikama. U poslednje vreme, pored klasike počeo sam da koristim i savremene materijale. Zato se na nekima mogu videti i neslikarski materijali poput USB ploča, kože, drveta i svega ostalog što na prvi pogled ne može da se iskoristi kao umetnički izraz. Pokušavam da to iskombinujem – ispričao je Milan Grahovac.
Posebnu pažnju publike privlači serija likova koji im se osmehuju, rugaju, pleze ili krevelje. Neki su namrgođeni, zbunjeni, zamišljeni, tužni, uplakani. Potrebno je da na tren zastanete ispred svake od 32 slike i saslušate šta imaju da vam poruče.
– Trudim se da likovni jezik maksimalno iskoristim i izbegavam veliku naraciju u slikama. Ponekad je jedna reč ili rečenica sasvim dovoljna – dodao je umetnik.
O stvaralaštvu Milana Grahovca govorio je Dejan Vorgić, kustos i istoričar umetnosti zrenjaninskog Muzeja. Prema njegovim rečima, izložba je podeljena u tri dela i predstavlja Grahovčevo umetničko sazrevanje: razvojni put, ideje, vizije. Prvu fazu čine serije slika koje nose naziv „Lica” i karakteristične su za period od 2004. do 2008. godine.
– Slikarstvo Milana Grahovca je hermetički zatvoreno i intimno. Sa druge strane teži ekspresiji, koja ne treba da nas čudi, s obzirom na to da je u periodu njegovog ranog sazrevanja italijanska transavangarda doživljavala svoj vrhunac. Upravo ekspresionizam i intimizam u svom neuobičajenom skladu čine okosnicu autorove likovne poetike, koja se nije menjala, iako je često koristio različite mogućnosti umetničkog izražavanja – objasnio je Vorgić.
KRITIKA SAVREMENOG ŽIVOTA
U trenutku kada je Grahovčeva prva faza doživljavala svojevrsni vrhunac, autor se sa stečenim iskustvom 2008. naglo okrenuo ponovnom definisanju ikonografskih motiva koji se javljaju još na crtežima iz 90-ih godina.
Slike su bazirane na kontrastu životnog (životinjskog) i beživotno apstraktnog (zgarišta koja se gase, zvezdano nebo), koje prate snažni suprotstavljeni odnosi između tamnog i svetlog ili toplog i hladnog kolorita.
– Na nešto monumentalnijim formatima primetan je i dijalog između neophodnog i suvišnog. U toj borbi, lica gotovo redovno gube, potom nestaju, i postaju deo neke druge slikareve faze. Kriticizam savremenog života ponekad pređe u ironiju, ali i dalje, u komičnost, koja samo naizgled razbija tminu koja se nadvila nad slikarstvom Milana Grahovca.
Kao što je slučaj sa kritikom desnog ekstremizma u vidu slike nagih vojnika sa šlemovima koji nose tela drugih vojnika, ili pak u horu plavih obličja na vrhovima toplih žutih talasa – rekao je Vorgić.
„NOVA LICA”
Poslednja, treća faza, kazao je Vorgić, obuhvata radove nastale prethodnih godina. Nova „lica” na ovoj izložbi su logičan sled uobličavanja ovih crteža u sliku. Dominacija crnila na njima pojačava atmosferu straha, neizvesnosti i promena na ličnom i opštem socijalnom, društvenom i kulturološkom planu. Kritika srpskog društva dostiže svoju kulminaciju u trobojno slikanim očima većine portretisanih.
Siniša Onjin, direktor, istakao je da je od velikog značaja to što jedan umetnik kakav je Milan Grahovac radi u zrenjaninskom Muzeju. Deo je kolektiva punih 18 godina. Podsetio je da se njegovi radovi nalaze u brojnim državnim ustanovama, brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
– Umetnost Milana Grahovca nije za svakoga, već je za odabranu publiku koja se ne plaši da prodre u svoje najdublje misli. To je upravo i autor izložbe uradio tako što je dao pečat svome stvaranju na osnovu ličnog iskustva i neprolaznosti svojih misli – rekao je Siniša Onjin
Miroslava Malbaški
PRIZNATI STVARALAC
Grahovac je član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine. Za svoj rad više puta je nagrađivan. Učestvovao je na kolektivnim i samostalnim izložbama u zemlji, regionu i svetu. Prisustvovao je brojnim likovnim kolonijama od Ečke i Zrenjanina, preko Ivanjice, Opova, Vršca, Apatina, Sremskih Karlovaca, pa do Strumice (Makedonija), Balatona (Mađarska) i
Mahresa (Tunis).
