RIBOČUVAR VLADIMIR POPADIĆ O NAJTEŽIM MOMENTIMA U SVOM ŽIVOTU

Rane će zarasti, modrice nestati, ali će sećanje ostati

Ceo radni vek je proveo u policiji, od toga 18 godina u žandarmeriji. U penziju je otišao pre četiri godine, ali je želeo da pomogne u sprečavanju krađa. Vladimir Popadić (59) trenutno je na čelu Boračke organizacije opštine Sečanj. Osoba sa tako bogatim iskustvom ipak naglašava da će ono što se dogodilo u noći 27. oktobra na „Jezeru 8” Ribnjaka „Sutjeska” pamtiti do kraja života. Pokušao je da spreči krađu ribe, ali su ga dvojica lopova napali i naneli mu teške povrede, opasne po život. Smatra da su oni članovi dobro organizovane grupe koja se bavi nedozvoljenim „lovom”. Popadić je rukovodilac čuvarske službe Ribnjaka čija je površina oko 900 hektara.
– Poslednjih nekoliko godina opremili smo se termovizorima i drugim uređajima uz pomoć kojih pratimo situaciju na terenu. Te noći sam video da se nešto neuobičajeno dešava. Krenuo sam ka tom delu Ribnjaka, ali su me sačekali snažni udarci palicom ili drvenom motkom. Moja profesionalna veština u tom prvom nasrtaju nije mi pomogla, jer se iz vode, gde su bile postavljene mreže za ribu, pojavio drugi kriminalac. Obojica su nastavili da me besomučno tuku po celom telu. To je potrajalo možda i pet minuta. Bio sam izudaran i nemoćan u teškom fizičkom stanju – priča Popadić i naglašava da u blizini nije bilo nikakvog prevoznog sredstva i da ne zna kako i gde su lopovi pobegli.

 

Sreća je što je situaciju preko termovizora pratio direktor Ribnjaka Vidak Milošević sa kojim je Popadić bio u telefonskom kontaktu do početka fizičkog maltretiranja.
– Milošević je do mene stigao veoma hitro. Uneo me je u automobil i brzo dovezao do zrenjaninskog Urgentnog centra. Bili su to najteži minuti u mom životu. Zbog ozbiljnih rana od udaraca po glavi, rukama, nogama, rebebrima činilo mi se da ću teško preživeti. Na sreću, dežurni medicinari su munjevito reagovali i vratili me u život – objašnjava naš sagovornik.
Ožiljci su i dalje vidljivi na njegovim rukama i licu. Kako kaže, rane polako zarastaju, modrice će nestati, ali će ko zna još koliko puta premotati film u glavi i ponovo preživljavati svaki trenutak nemilog događaja.

– Na dužnosti šefa ribočuvarske službe sam nešto duže od tri godine. Na molbu direktora Miloševića pristao sam da se uključim u borbu, odnosno rat sa ribokradicama. Ti ljudi nelegalno stiču ogromnu materijalnu korist. Ali, nisu nas zaplašili, još organizovanije i i snažnije ćemo se angažovati da ih sprečimo. Za to nisu dovoljni samo zaposleni na ribnjacima, već treba da se pojačaju kazne, uključi tužilaštvo, policija, inspekcijske službe. Na Ribnjaku „Sutjeska” praktično svaki drugi od pedesetak stalno zaposlenih je deo čuvarske službe – kaže Popadić. Dodaje da je i ranije bilo krađa, ali da je ono što se dogodilo te oktobarske noći otišlo predaleko i prevazilazi okvire „običnog” lopovluka.

Tekst i foto: Nikola Božović

KUĆE OD RIBE
Kradljivci ribe imaju značajnu materijalnu korist od svog „posla”. Govori se da ribokradice voze luksuzne automobile, kao i da su mnogi stekli kuće i druge nekretnine. Sutješčanski alasi podsećaju da je potrebno uložiti tri godine rada kako bi uzgojili jednog šarana od dva ili tri kilograma. Sa druge strane, pojedinci koji ne poštuju ni zakone niti se ikoga plaše, bez po muke ih „ulove”, prodaju i zarade novac koji pripada proizvođačima.

HUMANOST USPEŠNOG PRIVREDNIKA
Tokom razgovora Popadić je mnogo puta spomenuo direktora Vidaka Miloševića. Nije reč samo o tome što mu je bukvalno spasao život, već se radi i o njegovom doprinosu uspešnom poslovanju Ribnjaka. O tome govore i rezultati. Za 11 godina, koliko je na čelu ovog kolektiva, proizvodnja je podignuta sa 520 na 1.000 tona konzumnog šarana. Kupovinom Poljoprivrednog preduzeća „Bratstvo i jedinstvo” objedinjena je ratarska i proizvodnja ribe. Milošević je, između ostalih, i dobitnik nagrade kao najuspešniji mladi menadžer Regionalne privredne komore Zrenjanin.