Etno suvenirnica je donedavno privlačila pažnju domaćih i inostranih gostiju koje je put naveo do Ečke. Iako je ova radnja zatvorena, Vioriku Magdu, njenu bivšu vlasnicu, možemo sada videti na raznim manifestacijama u Zrenjaninu i okolini na kojima se njen štand uvek zašareni. Sapuni, pilinzi, ogrlice od vune, vunene papuče (zepe) i ešarpe samo su neke od rukotvorina koje ona pravi. Kako kaže, zatvaranjem radnje nije puno izgubila jer prodaja dobro funkcioniše i na društvenim mrežama.
– Suvenire sada prodajem preko interneta, imam dosta pratilaca, tako da ko je zainteresovan, uvek može da pogleda i naruči proizvod. Imam i stalne mušterije – navodi Viorika Magda.
Rado posećuje Novi Bečej, „Dane ludaje” u Kikindi, a skoro je izlagala i na četvrtom Noćnom bazaru u našem gradu. Od svih ovih manifestacija, najdraže joj je kad se pojavi u Zrenjaninu među svojim prijateljima i poznanicima.
– Izlagala sam i u manjim mestima gde se stari zanati više i cene. Doduše, i na Noćnom bazaru su posetioci dosta bili zainteresovani za moje proizvode i uzimali su mi kontakt. Najtraženije su bile vunene kape za saunu. Sauna je korisna za telo, ali mora se paziti i na glavu zbog pregrejavanja. Vuna je dobar izolator i preporučuje se u ovom slučaju kako bi se zaštitila glava od prevelike toplote – ističe naša sagovornica.
Kako kaže, bez obzira na to što su ovakvi događaji zanimljivi građanima, problem imaju mali izlagači.
– Ljudi su uglavnom slobodni posle podne i pred veče, svi vole da prošetaju i pogledaju čega sve ima. Međutim, za nas male proizvođače tezge budu preskupe. Izložena roba nije toliko skupa da bi mogli da se pokriju troškovi zakupa. U Zrenjaninu nam je Turistička organizacija obezbedila besplatno mesto, pa su mnogi proizvođači došli – objašnjava sagovornica.
Svoje talente je razvijala na kursevima i saborima gde je usavršavala razne veštine, između ostalog i pustovanje vune, kao najstariji zanat za upredanje vlakana. Ovakve predmete odlikuju prirodnost, otpornost i dugovečnost.
– Volim kada radim i učim nešto novo, ali najteže je da izdvojim u čemu najviše uživam. Tkanje mi je prva ljubav i dosta sam ga usavršila. U poslednje vreme radim pustovanje vune. Usrećuje me kada ni iz čega nešto stvorim, a vuna mi je baš zbog toga interesantna – ističe Viorika.
Ove zime su joj ljudi najviše tražili vunene zepice i papuče, što joj je posebno bilo drago. Ona smatra da je zaboravljen kvalitet ovakvih predmeta te da se zato mušterije uvek iznenade kad shvate njihove dobrobiti. Kod preduzetnice iz Ečke tražene su i dekorativne ešarpe od svile i tila, sa merino vunom i viskozom, koje se prodaju i leti i zimi.
I pored sve ljubavi prema ručnom radu, Viorika kaže da je nemoguće živeti od ove delatnosti.
– Dok sam držala radnju uspevala sam da prodajem i pokrijem troškove, ali kada radiš sam, to je sve dosta teško. Zahtevno je baviti se i prodajom i proizvodnjom. Uglavnom radim sama i pomoć mi bude potrebna kad se pere vuna, jer to zaista ume da bude naporan proces. Trenutno radim i na jednom projektu preko udruženja „Remus” iz Mužlje. Pravimo tradicionalni nakit od perlica i ukrašavamo jaja voskom – poručuje Viorika.
Uprkos svemu, svakoga bi ohrabrila da se oproba u ovim zanatima.
– Nikad ne znaš šta sve možeš da naučiš i dokle možeš stići. Uvek treba negovati stare zanate, učiti i biti otvoren za novine, a ja ću rado podržati svakoga u tome – poručuje naša sagovornica.
