Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedna od malobrojnih organizacija koja se javno oglasila povodom sve lošijih ekonomskih izgleda je Asocijacija slobodnih i nezavsnih sindikata. Ona ukazuje na to da su poslovanje i opstanak brojnih preduzeća ugroženi, te da preti opasnost da oko 27.000 ljudi u Srbiji ostane bez posla. Zatražili su od donosilaca odluka da predlože konkretne planove, programe i efikasna rešenja za ekonomski i socijalni položaj onih koji bi se mogli suočiti sa gubitkom radnog mesta usled nepovoljnih eksternih činilaca. Deluje da najveći problem predstavljaju nedavno uvedene sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Reč je o jednom od najvažnijih preduzeća u našoj državi koje zapošljava veliki broj ljudi. Osim toga, značajan broj radnika angažuju i one firme koje su direktno zavisne od NIS-a (podizvođači, logistika, distribucija…).
Stoga, poremećaji u radu naftne kompanije mogli bi da imaju kako direktne, tako i indirektne posledice. Osim mogućih otkaza u samom NIS-u, čitav niz preduzeća bi u kratkom roku mogao da se suoči sa viškovima zaposlenih. Naime, preti opasnost da će opasti porudžbine energetskog sektora usled smanjenja investicija, tekućeg održavanja i sl. Može se očekivati i domino efekat u lokalnim sredinama koje u većoj meri zavise od NIS-a, posebno na teritoriji Vojvodine. Drugi bitan problem, prisutan već izvesno vreme, je kriza u privredi Nemačke. Sa jedne strane, radi se o našem najznačajnijem izvoznom tržištu koje apsorbuje 15,6% ukupnog srpskog izvoza. Osim toga, investitori iz ove države su najveći inostrani poslodavci. Više od 280 nemačkih firmi angažuje blizu 65.000 radnika. Na osnovu podataka MMF-a može se izračunati da će nemački BDP na kraju 2025. biti za 1,2% manji u odnosu na 2022. godinu. Jedan od najugroženijih sektora je tamošnja autoindustrija. Prema izveštaju „Deutsche Bundesbank” proizvodnja motornih vozila i delova u najmoćnijoj evropskoj privredi u 2023. bila je za oko 15% niža nego 2017. godine. Ovo je, pre svega, posledica toga što njihovi proizvođači kasne u odnosu na konkurente iz Kine i SAD u segmentu električnih vozila.
Ako giganti poput Volkswagena, Mercedesa i BMW-a smanje porudžbine, ovdašnja preduzeća će morati da redukuju proizvodnju. To će za posledicu imati tehnološke viškove, prinudne pauze u procesu rada (godišnje odmore van sezone), a izvesno i otpuštanja. Crvena lampica bi trebalo da je već upaljena u onim gradovima koji su se u prethodnom periodu dominantno oslanjali na velike proizvođače komponenti za automobilsku industriju. Jedan od takvih primera je i Zrenjanin u kojem se od 2007. nalazi sedište „Drekslmajera” koji se bavi proizvodnjom električne i elektronske opreme za motorna vozila. Pre samo nekoliko godina (2018), prosečan broj zaposlenih u ovom preduzeću je bio 6.251 (čak 17,8% od ukupnog broja radnika u gradu), da bi pre izvesnog vremena najavljeno zatvaranje pogona.
Negativan uticaj će imati i uvođenje američkih carina na određenu robu iz Srbije. Između ostalog i na autogume, što bi moglo da se odrazi i na poslovanje kineskog „Linglonga”. Ako zbog toga izvoz postane skuplji (neisplativ), proizvodnja za američko tržište bi mogla da bude smanjena ili obustavljena. Kada se sagledaju svi pomenuti
rizici, proizilazi da je zabrinutost sindikalaca više nego opravdana, kao i njihov apel upućen nadležnima.
