Više od 100 lokacija u gradu od nedavno je povezano u integrisan sistem video nadzora. Ugrađene su LPR kamere, koje imaju mogućnost prepoznavanja tablica, i kamere opšteg nadzora. Pored toga, na četiri lokacije nalaze se radarski softveri. Oni će prekoračenje brzine kontrolisati na uglu ulica Miletićeve i Tomićeve, na ukrštanju Bulevara Milutina Milankovića i Karađorđevog trga, kao i iz oba smera na nadvožnjaku na Bagljašu, objašnjavaju iz Odeljenja za informacione i komunikacione tehnologije (IKT) Gradske uprave.
NADZOR PREUZIMA MUP
Prema rečima Duška Radišića iz IKT-a, cilj je da se uz pomoć sistema olakša utvrđivanje činjenica u slučaju incidenata i saobraćajnih nezgoda. U svrhu bolje istrage, vraćanjem snimka moći će da se ustanovi koje vozilo je napravilo prestup i u kom pravcu je pobeglo.
– Najznačajnija prednost je to što će sistem omogućiti utvrđivanje počinioca prekršaja i kontrolu bezbednosti u Gradu. Učesnici u saobraćaju će svakako biti savesniji i obazriviji. Samim tim biće manje nezgoda, a nesavesni pojedinci biće lakše otkriveni – objašnjava Radišić.
Kako kaže, kamere će biti puštene u rad nakon dobijanja sertifikacije od Direkcije za mere i dragocene metale i odobrenja nadzora Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
– Potom će Grad potpisati sporazum sa MUP-om koji će preuzeti upravljanje sistemom. Iz tog razloga, pripremljena su dva operativna centra za video nadzor u glavnoj zgradi MUP-a i u Odeljenju saobraćajne policije – objašnjava Radišić.
Dodaje da je posao postavljanja i povezivanja kamera poveren firmi „Makina sekjuriti” (Maccina security), koja će sistem održavati naredne tri godine. Vrednost radova je 186 miliona dinara.
RASVETLJAVANJE NEZGODA
Sistemi za automatsku detekciju prekršaja i saobraćajne kamere već rade u mnogim gradovima Srbije i pokazali su korisne rezultate. Značajno je to što su u Zrenjaninu postavljene na većini semaforskih raskrsnica, ukazuje advokat Čedomir Milojević.
– Sa jedne strane, preventivnim i represivnim delovanjem video nadzor uticaće na sve nas da se pridržavamo saobraćajnih propisa. Sa druge strane, policiji će olakšati rasvetljavanje saobraćajnih nezgoda sa nepoznatim izvršiocem – kaže Milojević.
Naš sagovornik objašnjava da će se brojanjem vozila i nezgoda, analizom gustine saobraćaja, vrste prekršaja i drugim statističkim podacima, u velikoj meri pomoći planiranju poboljšanja i proširenja saobraćajne infrastrukture i signalizacije.
– Video nadzor pomoći će i kriminalističkoj policiji u praćenju, otkrivanju, prepoznavanju i hvatanju izvršilaca krivičnih dela. To će umnogome uticati i na smanjenje stope kriminaliteta – procenjuje naš sagovornik.
MINIMALNE ZLOUPOTREBE
Milojević ističe da video nadzor bez sumnje zadire u prava građana i njihovu privatnost, kao i da ovo pitanje još uvek nije nedvosmisleno regulisano. U nedostatku jasnih zakonskih odredbi, postavlja se pitanje šta je pravno pretežnije: javni legitimni interes ili interes, prava i slobode lica na koje se snimak odnosi.
– Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, organ nadležan za poslove policije ima ovlašćenje za snimanje saobraćaja. Njegova svrha je dokumentovanje prekršaja, ponašanja učesnika, praćenje bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Pre početka snimanja javnih mesta o tome mora da se obavesti javnost – objašnjava Milojević.
Pravnik ukazuje da zakon dozvoljava policiji da vrši nadzor i snima javna mesta radi obavljanja policijskih poslova. Korišćenje opreme za video akustičke snimke i fotografisanje mora biti u skladu sa propisima.
– Ministarstvo vodi evidencije u kojima obrađuje prikupljene podatke. Svako uzimanje, pregledanje, kopiranje ili umnožavanje beleži se u posebnoj evidenciji. Pristup bazi podataka imaju samo tačno određeni policijski službenici, posebno obučeni i ovlašćeni – ističe Milojević.
Takođe ukazuje da je mogućnost zloupotrebe podataka svedena na minimum. Podseća da svaka zloupotreba službenog položaja podleže krivičnoj odgovornosti službenog lica. Za ovo delo zaprećena je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina, automatska suspenzija i prestanak službene dužnosti.
