Izazovi u proizvodnji pšenice tokom prethodnog perioda
Ako poredimo prošlogodišnju proizvodnju i uzmemo oktobar mesec kao početak proizvodne godine, imamo 70 l po metru kvadratnom manje padavina. To je u prvoj polovini aprila, uz vrlo visoke temperture, uticalo na zastoj u razvoju pšenice. Smanjen je potencijal u porastu i formiranju klasova na sekundarnim stablima, odbacivanje donjih listova sl.
Prosek maksimalnih temperatura za ceo april je 22,4 stepena. Ona ne može poslužiti u analizi uslova jer se kretala od minimalne vrednosti od 13 do maksimalne 31,5 stepeni. Problem je u ekstremnim promenama. Tako je 16. aprila maksimum bio 25,6, a dan posle 11,2 stepena. Razlika je oko 14 stepeni. Od početka aprila pa do 17. prosek maksimalne temperature je 23,7, dok je prosek minimalne 7,9 stepeni. Od 17. aprila pa do kraja meseca maksimalna je bila 18,6, a minimalna 4,1 stepen. Razlika je kao da je reč o dva različita meseca.
Razvoj useva je u jednom trenutku bio ubrzan. Do klasanja je došlo veoma rano, a onda su ova faza i početak cvetanja trajali jedan duži period. Simptomi bolesti pšenice su se shodno prisutnom potencijalu i uslovima za širenje pojavljivali periodično.
Imamo vrlo različito stanje na parcelama, zavisno od sortimenta i mera koje su proizvođači preduzimali. Krajem marta i početkom aprila na listovima su bile prisutne žuta rđa, lisna rđa, siva pegavost, pepelnica. Sredinom aprila postojale su pepelnica i žuta rđa, krajem aprila žuta rđa. Trenutno su prisutne sivo-mrka pegavost i žuta rđa. Bolesti klasa se još nisu ispoljile, ali simptomi slede. Za sada se na klasovima mogu videti oštećenja od insekata, fiziološke promene izazvane niskim temperaturama i nedostatkom padavina.
U tretmanu imamo različit pristup. Neki proizvođači su radili tri, pojedini dva ili jedan. Ima i onih koji nisu preduzeli nijedan tretman. Najveće razlike su ipak u vremenu primene, izboru fungicida, primeni herbicida. Preduzete mere su zavisile od praćenja situacije na parceli i preporuka stručnjaka koje su proizvođači slušali, a često su i sami donosili odluku. Naš stav je da su bila neophodna dva fungicidna tretmana shodno fazi porasta pšenice i prisutnim bolestima, uz adekvatnu primenu insekticida i herbicida.
Isto tako, vremenski uslovi jesu diktirali pojavu i intenzitet različitih simptoma bolesti. Oni ne mogu potpuno da zaustave razvoj patogena, nego samo da prolongiraju ispoljavanje simptoma, tako da zaštita useva ne sme izostajati ako istovremeno očekujemo dobar i kvalitetan rod. Padavine u prvoj polovini maja su popravile ukupno stanje useva koji se nalaze u fazi od precvetavanja do mlečne zrelosti i bitno će uticati na kvalitet i kvantitet prinosa.
Snežana Parađenović, dipl.inž. zaštite bilja i koordinator PIS RS Zrenjanin
