Upućujući se ka Banatu, ponovo sam slušao njegovu pesmu…
Radosna je i puna časti za mene prilika da se, na nivou sažetka, zahvalim na priznanju koje mi danas uručujete. Upućujući se ka Banatu, na 56. Liparske večeri, u kojem sam bio i pre nego što sam ga video, ponirući i uzdižući se u svim našim seobama, uz pomoć najvećeg Banaćanina i najnadarenijeg srpskog pisca, da bih primio nagradu Đura Jakšić, koja je sećanje na još jednog velikog Banaćanina, najznamenitijeg od svih crnjanskih Jakšića, još jedared sam slušao njegovu pesmu, svu u oluji svetlosti i mraka, njegovu glasnu i uzrujanu reč…
Ovako se, poetski, obratio publici Selimir Radulović, koji je prošlog petka, 2. juna, u Srpskoj Crnji primio Nagradu „Đura Jakšić” za pesničku zbirku „Senka osmog eona”, objavljenu prošle godine u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Tekst i foto: B. Jajić
