SINIŠA ĆUK JE PRE ČETIRI DECENIJE SAM SEBI OBEZBEDIO POSAO
Radi na ulici i nikada se nije pokajao
Na Žitnom trgu, preko puta knjižare „Novosti”, na maloj, skromnoj, ali urednoj tezgi naslagana je prava mala biblioteka. Na mušterije strpljivo čekaju stripovi o Alanu Fordu i Zagoru, druguju Dostojevski, Zola i Ernest Hemingvej sa romanima Danijele Stil i drugih popularnih autora. Mogu se pronaći „Majstor u kući” i drugi korisni priručnici, literatura, slikovnice…
Sve potencijalne kupce, zagledane u „more pisane reči”, dočekuje nasmejani Siniša Ćuk, prodavac koji nam je ispričao da li od toga što radi može da preživi.
– Ovim poslom se bavim skoro 40 godina, a sa knjigama se družim od svoje 13. godine. Završio sam srednju šumarsku školu, ali posao u struci nisam dobio. Bio sam razočaran. Moj drug je, kada je vedeo koliko knjiga imam, rekao da mogu da otvorim privatnu biblioteku. To sam i uradio, smestio sam je u prostor iznad kafane „Tisa” 1992. godine. Nazvao sam je „Aleksandrija” u spomen na najčuveniju biblioteku na svetu. Brojala je oko 8.000 naslova i nekih desetak godina sugrađanima sam izdavao knjige na čitanje – kaže Siniša Ćuk.
Kada to, nažalost, nije opstalo, počeo je da se bavi prodajom, zamenom i otkupom knjiga. Mnogi se čude što i dan danas to radi.
– Celog sebe sam dao i posvetio poslu. Da je lako nije, ali ja ga volim. Može da se živi od prodaje knjiga i da se zaradi. Desi se da nekada nemam dovoljno posla, da po tri-četiri dana ništa ne prodam, ali ima i perioda kada knjige idu kao alva. Devedesetih godina prošlog veka ulični prodavci su mogli ozbiljno da zarade. Sada je malo teže, ali sam se dobro organizovao – naglašava naš sagovornik.
Siniša sve radi sam: nabavlja robu, prodaje, čak i popravlja knjige. Zakup tezge plaća minimalno, a od Grada ima dozvolu za rad. Nikada nije imao pomoćnika jer taj posao, kako kaže, ne funkcioniše „ortački”.
– Ništa veliko se ne postiže, a zarada bi morala da se deli – dodaje on.
Mušterije ga mogu naći od 9 do 12 časova, kada je tezga otvorena. Najjeftiniji su razni časopisi, a prema njegovom iskustvu, Zrenjaninci često pazare romane, naročito ljubavne. Stručna literatura manje „prolazi”, a klasici su neizostavni. Sugrađane, a naročito kolekcionare, zanimaju i magazini, stripovi, novine.
Sa ekonomske strane gledano, Ćuk ističe da je bolje prodati više knjiga za manje novca, nego jednu za velike pare. No, iako ljubitelja pisane reči ima, izgleda da niko nije zainteresovan da nasledi posao.
– Kada bih nekoga i zaposlio, on bi prvo tri dana plakao. Bilo bi mu teško da se snađe. Prodavac knjiga nije običan trgovac. Mora da bude načitan, da zna makar osnovno ko je šta napisao, kom vremenu delo pripada. Mnogi moji prijatelji koji su mi „konkurencija” ne uspevaju da opstanu ovako dugo. Traju nekoliko meseci i veruju da za kratko vreme mogu da se obogate. To je nemoguće. Za ovaj posao potrebna je pre svega velika ljubav – priča ovaj Zrenjaninac koji radi bez interneta, kompjutera i ostalih savremenih tehnologija.
Da bi došao do zarade prepreku mu ne predstavljaju ni letnje vrućine, niti hladnoća, jer mušterije dolaze tokom cele godine. Bio je aktivan i za vreme pandemije i tada mu je prodaja robe „skočila”, jer su se ljudi više okrenuli čitanju. On je čak uveo i praksu da kupljeno štivo, nakon što se pročita, može da se vrati i uzme novo.
– Radim koliko mogu. Nemam fiksno radno vreme, sve sam prilagodio potrebama. Nema ni prevelikog stresa. Stalno sam napolju, leti i zimi, zdrav sam i odavno sam navikao na svakakve uslove. Zimi se dobro obučem, uzmem topli napitak i izdržim – kaže kroz osmeh Siniša Ćuk.
Miroslava Malbaški
- SLOBODA NEMA CENU
Ulični prodavci susreću se sa brojnim izazovima, a oni finansijski su nekada najteži. Penziono i zdravstveno osiguranje imaju ako ih uplaćuju, a zaobilaze ih brojni vidovi pomoći.
– Penziju neću imati, jer nisam imao mogućnosti da uplaćujem doprinos i toga sam svestan. Kada napunim 65 godina dobiću od države neku minimalnu pomoć. Pošto sam ratni vojni veteran, očekujem i sa te strane neki prihod. Planiram da radim dokle god me zdravlje bude služilo. Želeo sam da ponovo otvorim knjižaru, ali sam odustao od toga. Ovako sam slobodniji, to nema cenu. Ne bih se menjao sa onima koji rade u nekoj zatvorenoj, komfornoj prostoriji – kaže Siniša Ćuk.