U zrenjaninskom Domu učenika „Angelina Kojić Gina” letnji raspust biće iskorišćen za završetak tekućih radova i poboljšanje smeštajnih kapaciteta za narednu školsku godinu. O tome kako ova ustanova funkcioniše razgovarali smo sa novim direktorom Sinišom Vukićem. Na ovu poziciju imenovan je pre četiri meseca, napustivši zbog toga odborničku klupu u kojoj je, kao predstavnik Srpske napredne stranke, sedeo od 2016. godine. Pored toga, Vukić je od 2013. predsednik Saveta Mesne zajednice (MZ) Gradnulica. Takođe je aktuelni koordinator radne grupe Grada za pripremu predloga akata i praćenje sportskih aktivnosti na teritoriji Zrenjanina. Javnosti je poznat i kao dugogodišnji član Upravnog odbora rukometnog kluba Proleter.
Koliki su kapaciteti ustanove koju vodite i šta nudite učenicima?
– Dom može da primi 316 đaka. U pitanju su srednjoškolci koji idu u obrazovne ustanove na teritoriji Grada. Imaju obezbeđen smeštaj i ishranu, kao i uslove za učenje, a tokom cele godine mogu da se bave kulturno-zabavnim i sportsko-rekreativnim aktivnostima. Za to postoje mnogobrojne sekcije koje su redovno posećene. Kakvo je interesovanje za boravak u Domu?
– Veliko, a o tome govori podatak da je ove godine na konkurs, koji je trajao od 3. do 14. jula, stiglo 325 prijava. Preliminarna lista objavljena je 18. i primljeni su učenici zaključno sa brojem 284. Do punog kapaciteta ostavljeno je 10 odsto, za drugi upisni rok i osetljive društvene grupe. Naime, to su mesta za đake koji nisu dobili pravo na smeštaj u prvoj raspodeli, a konkurisali su i u drugom konkursnom roku. Oni dopunjuju dokumentaciju koja će se predavati od 24. do 28. avgusta. Tada ćemo popuniti sve kapacitete. Koliko košta boravak u Domu?
– Rešenjem o utvrđivanju cene smeštaja i ishrane u ustanovama učeničkog standarda Ministarstvo prosvete, na osnovu ekonomskih parametara, određuje svotu za svaki mesec. Za domski deo treba izdvojiti 7.728,00, dok internatski košta 8.066,00 dinara. Suma zavisi od opremljenosti soba i zato imamo dve kategorije. Šta učenik dobija za cenu koju plati?
– Korisnicima su obezbeđeni smeštaj, tri obroka dnevno i konstantan nadzor vaspitača. To podrazumeva obezbeđivanje uslova za dostupnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje đaka, osamostaljivanje u uslovima odvojenosti od porodice i snalaženju u različitim problemskim situacijama. Podrška smo razvoju njihove ličnosti u skladu sa individualnim karakteristikama i dajemo im socijalnu integraciju. Da li i u kom periodu izdajete sobe građanstvu?
– Naša kuhinja je u tzv. HACCAP (HASAP) sistemu bezbednosti hrane i sprema obroke po normativima Ministarstva prosvete. Pošto smo registrovani i kao hostel, to nam omogućava da izdajemo sobe i ponudimo pun pansion gostima. Restoran obezbeđuje hranu za studente, a kuvamo i za dnevne boravke u 12 osnovnih škola, a od 1. jula i za narodnu kuhinju Crvenog krsta. Sobe se mogu izdavati samo kada učenici nisu tu (tokom letnjeg i zimskog raspusta i vikendom), što je regulisano i ugovorom. Odakle dolaze Vaši korisnici?
– Najviše ih je iz sredina u kojima nema srednjih škola koje žele ili koje pohađaju, iz cele Vojvodine, Srbije. Takođe imamo đake i iz Crne Gore. Ranije niste bili direktor javnog preduzeća. Šta smatrate najvećim izazovom i koliko će Vam značiti desetogodišnje iskustvo na čelu MZ „Gradnulica”?
– Najveće iskustvo koje imam potiče iz rukovođenja manjom kompanijom u privatnom sektoru, gde sam već bio direktor. Vreme koje sam proveo kao predsednik Saveta Mesne zajednice doprinelo je da bolje razumem funkcionisanje budžetskih i gradskih sistema. Stekao sam i iskustva u saradnji sa jedinicama lokalne samoprave. Sve to je dragocena osnova, koja će mi omogućiti efikasno rukovođenje Domom. Naša ustanova ima veliki potencijal, a najveći izazov će biti podizanje svih sfera delovanja na viši nivo.
Miroslava Malbaški
ISTORIJAT
Dom učenika i učenica „Angelina Kojić Gina” osnovan je 1960. godine integrisanjem osam srednjoškolskih internata. Kao internat srednjih stručnih škola 1965. godine pripaja se Domu za decu i omladinu – dečjem domu za ratnu siročad. Ime je dobio 1987. po prvoj upravnici Doma za ratnu siročad, velikoj humanistkinji i učiteljici. Rođena je 6. novembra, što je i praznik Ustanove. Odlukom Ministarstva za socijalna pitanja 2002. u Domu je ugašen socijalni deo, pa od 1. januara 2003. deluje isključivo kao deo mreže ustanova učeničkog standarda čije je osnivač Pokrajina. Tokom 2004. u skladu sa delatnošću dobija današnji naziv.
