Pravda je spora, ali dostižna. U to se najbolje uverio Zoran Simić iz Lukićeva, koji je istinu čekao 15 godina. Viši sud u Zrenjaninu ga je proglasio krivim 2018. godine za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje i primanje mita i osudio na dve i po godine zatvora. Ovu kaznu su kasnije potvrdili Apelacioni sud u Novom Sadu i Vrhovni kasacioni sud. Međutim, ovo nije bio kraj. Simićev slučaj stigao je do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je 14. januara doneo presudu u njegovu korist.
TAJNO PRISLUŠKIVANЈE
Sve je počelo 2010. godine kada je istražni sudija ovdašnjeg Višeg suda izdao nalog za tajni nadzor (prisluškivanje telefona) protiv devet osoba osumnjičenih za izvršenje različitih krivičnih dela. Kako saznajemo, ovaj nalog je naknadno više puta produžen. Za Zorana Simića bila su izdata tri takva rešenja, u periodu od 29. jula 2010. do 29. marta 2011. godine, na zahtev javnog tužioca.
Kako se navodi u presudi, svaki nalog za prisluškivanje telefona izdaje sudija i mora biti potkrepljen objašnjenjem. Viši sud je Simića proglasio krivim. Početkom 2019. godine okrivljeni je podneo žalbu Ustavnom sudu, navodeći da su nalozi bili nezakoniti. Naknadno je dopunio žalbu tvrdeći da je ova dokazna radnja bila u suprotnosti sa članom 41 Ustava Republike Srbije, koji garantuje tajnost prepiske i drugih sredstava komunikacije.
Međutim, žalba je odbačena 26. maja 2020. godine. Ovo je bio povod da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava. Putem svog branioca Vićentija Darijevića uputio je predstavku protiv Republike Srbije na osnovu člana 8 Konvencije. Navedeno je da je došlo do nezakonitog mešanja u njegovo pravo na privatnost, jer su sporne naredbe za tajno praćenje bile izdate suprotno zahtevima odgovarajućeg zakona.
OCENA STRAZBURA
Evropski sud za ljudska prava je predstavku proglasio prihvatljivom. Kako se navodi u odluci, Sud je primetio da su nalozi za produženje prisluškivanja telefona očigledno predstavljali mešanje u pravo podnosioca na „privatni život” i „prepisku”.
Sud je stava da su pomenuti nalozi, koje je izdao Viši sud u Zrenjaninu, bili prvenstveno zasnovani na jednostavnom pozivanju na zahtev javnog tužioca za upotrebu takvih mera, uz utvrđivanje da je istraga već utvrdila postojanje „komunikacija Simića sa drugim osumnjičenim i njegovog učešća u kriminalnoj zaveri”.
Smatra se da konstatovanje povrede člana 8 Konvencije predstavlja dovoljno pravično zadovoljenje za svaku nematerijalnu štetu koju je Simić pretrpeo. Država je obavezna da mu dodeli 800 evra za pokrivanje troškova izdataka.
STAV ODBRANE
Akta Evropskog suda za ljudska prava su veoma značajna, ocenio je advokat Vićentije Darijević. Kako kaže, presuda pod nazivom „Simić protiv Srbije” objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije” od 7. februara 2025. godine, kao i na sajtovima Ustavnog suda Srbije i Vrhovnog suda, ali i u svim značajnijim biltenima sudske prakse u našoj državi i u inostranstvu.
– Koliki značaj ima ova odluka za krivičnopravnu oblast u Srbiji tek će se pokazati u skorijoj budućnosti. Međutim, njen uticaj se već sada oseća. Postupajući branioci koji se ozbiljnije bave krivičnim pravom, gotovo u svakom svom aktuelnom krivičnom predmetu gde se kao dokaz koristi materijal koji je pribavljen prisluškivanjem telefona, pozivaju se na ovu presudu Evropskog suda u Strazburu, osporavajući zakonitost pribavljanja ovakvih dokaza – navodi Darijević.
To znači, objašnjava naš sagovornik, da preduzimanje posebnih dokaznih radnji, a naročito tajni nadzor komunikacije (mere koje u Srbiji mogu da sprovode samo državni organi: MUP, BIA, VBA, VOA, po prethodnom obaveznom postojanju naredbe suda) nije zakonit ukoliko su povređena ne samo zakonska, već i ustavna prava građana, kao i prava zaštićena Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Advokat ukazuje da je procenat usvajanja ovakvih predstavki građana Srbije u Evropskom sudu veoma mali, ispod jedan odsto i to uglavnom zbog neizvršenja sudskih odluka u građanskopravnoj materiji i u vezi sa imovinskim pitanjima. Kako kaže, procenat usvajanja predstavki u krivičnim predmetima je ispod nivoa statističke greške, posebno kada se odlučuje o meritumu krivične presude domaćeg suda.
– Odluke Evropskog suda u Strazburu u Srbiji nemaju kasaciono dejstvo. Ne znači da se po automatizmu donosi oslobađajuća presuda u odnosu na ranije pravosnažno osuđena lica pred domaćim sudovima. Neophodno je da ponove sudski postupak i da obavezno usvoje stavove Evropskog suda. Kao posledica svega toga biće doneta oslobađajuća presuda kojom će se utvrditi da osuđeni nije kriv i da je ranija osuđujuća presuda nezakonita. To će se odnositi i na sva ostala osuđena lica u ovom predmetu – ističe Darijević.
Iva Isakov
NEZNATAN BROJ ZLOUPOTREBA
– Nažalost, u Srbiji ne postoji zakonska regulativa kao što imaju mnoge zemlje Evropske unije. Niko nema tačan podatak koliko je lica stavljeno na „mere”. Zato nije neobično što među građanima često postoji (ne)opravdana sumnja da ih službe tajno prisluškuju. Ukoliko bi se regulisalo postupanje pravosudnih i drugih državnih organa u ovakvim situacijama putem donošenja zakonskih odredbi, kao u Nemačkoj, zasigurno bi se zloupotrebe svele na minimum – objašnjava naš sagovornik.
ADVOKATICA PIRIĆ
– Posebno bih istakao ogroman doprinos u postupanju pred Evropskim sudom u Strazburu moje koleginice, advokatice Jelene Pirić. Ona je od svojih pripravničkih dana bila neizostavan deo borbe za pravdu u ovom postupku. Činjenica da sam kao branilac u ovom krivičnom predmetu još od 2010. godine, te da je posle 15 godina doneta pravna potvrda da su pribavljeni dokazi nezakoniti i protivustavni, jeste „Pirova pobeda” – poručuje Vićentije Darijević.
