Rezbarstvo ili duborez je umetnički zanatski pravac u stvaranju skulptura, najčešće od drveta. Nadovezuje se na vajarstvo i umetničko stolarstvo. Rezbarenje je divna aktivnost, počinje priču naš sagovornik Zoltan Nemet iz Mužlje.
– Ona u velikoj meri razvija kreativnost. Pre nego što počnete sa ozbiljnim drvorezbarstvom, kao u svim umetnostima, prvo morate da naučite kako da koristite alate. Kao i da upoznate materijal koji obrađujete, tj. kakvo je drvo i kada ga treba koristiti. Drvo služi ljudima od života do smrti, prateći ih od kolevke do kovčega. Samo višak mora da se ukloni i preradi. Istorija prerade drveta seže nekoliko vekova unazad. Još je drevni čovek sam počeo da pravi drvene predmete za upotrebu – ističe Zoltan.
OD PASTIRSKOG ZANATA DO UMETNOSTI
Podsećanja radi, duborez je svoj procvat imao početkom prošlog veka. Ova radnja ili zanat je bio tipičan za pastire i stočare, jer su izrađivali male predmete, uglavnom rezbarene drške i štapove za bičeve. To je ono što danas zovemo pastirska umetnost.
U kasnijim vremenima uvršten je u svakodnevnicu bogatijih seljačkih porodica. Ima domaćinstava gde su prostorija i kuhinjski nameštaj bili ukrašeni rezbarijama, ali ih nalazimo i na svečanim predmetima ili na glavnoj gredi spavaće sobe. Kod siromašnijih seljaka šarene rezbarije mogu se naći na sanducima za miraz, kao i na stolicama sa rukama. Ali danas je kitnjasto rezbareni nameštaj nestao iz porodičnih kuća. Jedan ili dva komada se još uvek mogu naći u retkim porodičnim kućama ili seoskim domaćinstvima. Mali deo nekadašnjeg narodnog zanata nalazi se u elementima ukrasnih predmeta, kod ljudi poput Zoltana Nemeta, koji se iz hobija bavi ovim poslom.
UVEK NOVE IDEJE
Kod našeg domaćina smo mogli da se zagledamo u misterije drevnog zanata, kao i zamršenosti izrade reljefa. Među ukrasne motive za ove predmete nalazimo livadsko cveće, žbunje, drveće ili razne životinje, najčešće ovce, sove, divlje svinje…
– Od posebne vrednosti je duborez na kome se može videti Tajna večera, jer je ona kao sveta tema dobar reljef, zatim zidni sat koji sam isklesao od kruške. Ovo je rezultat mog dvomesečnog rada – dodaje Zoltan Nemet.
Umetnik iz Mužlje se „bavi” drvetom već trideset i pet godina i još uvek ima nove ideje.
– Ne mogu da kažem da sam strast prema likovnoj umetnosti nasledio od bilo koga. Sve je počelo kada sam postao član Lovačkog društva „Krasnica” u Mužlji, tj. kada sam ulovio prvu divlju svinju. Za ovaj lovački trofej morao sam da napravim podlogu, odnosno tanjir, a koristio sam drvo lipe. Rezbario sam ga jednostavnim malim nožem. To je bio moj prvi rad. Prvo priznanje, zlatnu medalju, dobio sam u Budimpešti 2005. godine. Nakon toga radio sam na izradi nekoliko cevi za pušku, čije sam glavne motive crpeo iz prirode. Uglavnom su ukrašene divljim životinjama – navodi naš sagovornik.
Nemet kaže da je učestvovao na više zajedničkih izložbi. Jedan je od osnivača Kluba slikara amatera, poznatijeg kao MAKK.
– Drvo ima dušu, ono odražava ono što stvaralac zamisli. Drvo lipe ima veoma prijatan miris. Malo je „uljasto”, ali veoma je zahvalno jer se lako rezbari. U današnje vreme ima široku primenu u likovnoj umetnosti. U prošlosti je bila najpopularnija sirovina stolara i zanatlija, jer se od nje pravio stilski nameštaj. Volim da koristim i drvo johe, a najviše trešnju, mada radim i sa javorom i orahom – ispričao je Zoltan Nemet.
Pored duboreza, Zoltan Nemet svojim rukama sa velikom stručnošću pravi i alate neophodne za ovu radnju.
Tektst i foto: Ištvan Prec Preveo: Tivadar Borbelj
