Ištvan Galamboš često se može videti kako izlaže na raznim lokacijama. Rado to čini na Bagljašu odakle je i počeo. Tokom praznika bio je u centru na trgu. Ištavan je po zanimanju mašinbravar, a bavi se izradom igračaka od drveta. U svojoj kolekciji ima 100 uzoraka. Svoj hobi, koji je pretvorio u posao, počeo je sasvim slučajno.
– Šetajući sam naišao na jedan zanimljiv komad drveta. Uzeo sam ga i počeo da ga reckam i obraćujem. Od toga je nastao prvi vozić. Tako je sve krenulo – kaže ovaj izuzetno talentovani čovek.
– Prve dve godine to mi je bila zanimacija. Onda sam dobio poziv sa Bagljaša, od udruženja „Suncokret”, da učestvujem u njihovoj manifestaciji. To je bilo pre više od 15 godina i tako je počeo moj angažman. Izlagao sam gotovo u svim vojvođanskim gradovima na različitim manifestacijama. Obično je svima interesantno pošto su igračke unikati, tj. svaka za sebe je posebna – kaže Ištvan.
On svoje figure prodaje. Kaže da nisu skupe s obzirom na trud koji je uložen. Koristi drva sa našeg područja, lipu i bukvu, koje se lako nalaze na tržištu. Ovaj vešti drvodelja veli da sve radi ručno, mada ponekad koristi i cirkular. Na kraju se šmirgla i na taj način finišira proizvod.
– Hemikalije ne upotrebljavam, ostavljam prirodnu boju. Jedino malo papirnih ili plastičnih dekoracija dodajem na gotove proizvode, ostalo je čisto drvo – objasnio je Galamboš.
Majstor Pišta, kako ga mnogi zovu, kaže da su deca prezadovoljna. Sa velikom radošću prilaze tezgi. Privlači im pažnju sve što je izloženo, iako nema previše šarenila.
– Ove igračke zahtevaju ono što sve više gubimo i što nam nedostaje, a to je druženje. Roditelj mora da se igra sa detetom. Važno je da tom prilikom od mališana skloni sve digitalne sadržaje kako bi mogao da se skoncentriše, prepusti i zaigra. Neke su za prostu zabavu, dok druge (puzle, mozgalice, sklapalice) zahtevaju više pažnje. Društvene igre i igračke koje pravim od dece zahtevaju bliskost i povezanost, a takođe razvijaju i kreativnost – ističe Ištvan Galamboš.
Ž.CV. i M. Ml.
TURBULENTNI POČECI
Kada je nakon 15 godina rada ostao bez posla, odlučio je da se u potpunosti preda tadašnjem hobiju, a danas jedinom izvoru prihoda. On živi svoju „priču o igračkama”. Njima je posvetio vreme, iskustvo, znanje i ljubav. Veli da su društvene igre – šah, domine, mice i ono što danas popularno zovemo „čoveče ne ljuti se” nekada bile od drveta (table za igru i figure).
Galamboš kaže da se često nalazi u konflinktnoj situaciji. Tržište zahteva jedno, dok je nekad ljubav još veća prema drugim modelima. Stoga neretko pravi kompromis između onoga što se prodaje i onoga što se voli.
– Sadašnje genaracije nisu mnogo upoznate sa ručnom proizvodnjom igračaka. One su pre svega unikatne, nisu serijske, nema ih mnogo. Ja sam i stvaralac i prodavac. To nije ni malo lako, jer i jedno i drugo iziskuje vreme, a moram i mnogo više da radim. Cilj mi je da deci ponudim još širu paletu proizvoda, a tvrdim da se od drveta može napraviti sve – priča ovaj vredni Mihajlovčan.
