Vraćamo se tako koleginica Miroslava i ja sa novogodišnjeg koncerta Filharmonije, pa dođosmo i do kraja glavnog sokaka. A Trg dr Zorana Đinđića, koji nosi to ime od 2010. godine, ranije Trg Republike (one koje više nema), a još ranije A „Korona” elotti ter (pre 1879), Erzsébet tér (1879-1919), Vilzonov trg (1919-1941), Princ Eugen (1941-1944), Vilzonov trg (1944-1948)… E, taj Trg je opasan metalnim zaštitnim ogradicama jer se renovira, odnosno zamenjuju se behaton kocke. Svuda prođi, ali preko Trga ne, bez obzira što ima nešto prostora za prolazak pešaka koji mogu da skakuću sa ploče na ploču.
Sve je neosvetljeno ili nedovoljno osvetljeno, pa da nije bilo pomoći prijatelja (čitaj Miroslave), ne znam kako bih se spustila niz stepenike kod nekadašnjeg SDK-a ili GIK-a „Banat” ili… Evo, pa birajte. Obično idem s druge strane, ali verujem da su mnogim ljudima prava prepreka i te stepenice, tim pre što su nepodesne i oštećene. Već smo pisali o tome, ali stvarno je sada vrlo teško stići do mosta.
Kada je oktobra počelo renoviranje uništenih granitnih ploča i njihova zamena behatonom na Trgu, najavljeno je da će to biti u dve faze: prva je do betonske žardinjere (cvetne rundele) – koja će, možda, biti i uklonjena, a druga od nje pa do Vojvođanske banke. Glavni problem jeste prokišnjavanje, zbog čega stradaju lokali u suterenu – mada je retko ko ostao u tom prostoru, pa će biti urađena hidroizolacija. Inače, izgled Trga je promenjen prvo šezdesetih, a potom i početkom devedesetih godina prošlog veka.
I rečeno je da će radovi trajati dva meseca, pa onda da je rok produžen zbog vremenskih uslova… Na tabli, koja stoji na Trgu, lepo piše da je rok da se on poploča oktobar ove godine. Dakle, godinu dana za koliko to može da bude kvadrata, ne znam tačno, sve do Vojvođanske banke, u svakom slučaju ne da bi radovi toliko trajali. Ili možda treba, ne znam, nisam stručnjak. Ili je to neki zrenjaninski patent – što sporije, što duže, možda – što skuplje?
Uglavnom, valja nama preko Trga, sve hodajući u „šreh”, do jeseni.
