Srpski budžet često ima status nečega što se mora napraviti, ali nije baš crveno slovo kojeg se morate strogo pridržavati. Često je to samo spisak lepih želja koji se rebalansom, tokom fiskalne godine, usaglašava sa stvarnim stanjem državne kase. Koliko se sećam, još se nije desilo da je neko pozvan na odgovornost zbog lošeg planiranja ili još goreg izvršenja budžeta. Da li će se po tom pitanju nešto promeniti?
PROBLEM JE U PLANU PRIHODA
Budžet za 2021. godinu je tehnički dobro napravljen i usaglašen po različitim budžetskim partijama. Predviđeni deficit od 3 odsto BDP-a odgovara našim mogućnostima. Planirane državne investicije bi trebalo da dostignu 5,5 odsto BDP-a, što je najveći iznos u poslednjih desetak godina i to je sigurno dobra vest. Skok ulaganja u zdravstveni sistem prati aktuelnu situaciju i ublažava posledice dugogodišnjeg nedovoljnog investiranje u ovu oblast.
Penzioneri ne bi trebalo da budu zakinuti doslednom primenom švajcarskog modela izračunavanja penzija. Dakle, rashodi su tehnički dobro planirani i usaglašeni.
Problem nastaje kada dođemo do plana prihoda. Cela finansijska konstrukcija se zasniva na planiranoj stopi rasta BDP-a od 6 odsto, što je ključna tačka oslonca od koje zavisi realizacija celog budžeta. Ako bi kojim slučajem rast bio manji od planiranog, to bi snažno poguralo povećanje deficita preko granice koju privreda Srbije može da izdrži.
Ponovo vidimo rast plata budžetskih korisnika, drugu godinu zaredom, iznad stope rasta privrede. Postavlja se pitanje odakle će se te pare namaći. Budžetom je predviđeno i tri milijarde dinara za tzv. onlajn fiskalizaciju, što govori da vlasti smatraju da postoje dodatne mogućnosti prikupljanja poreskih prihoda.
Međutim, Srbija i sada, uz sve svoje mane, prikuplja sasvim pristojnu količinu novaca na ime poreza, pa se postavlja pitanje dokle ta koza – srpska privreda – još može da se muze. S obzirom na to da je cela svetska privreda u recesiji, sa sigurnošću možemo očekivati smanjen priliv direktnih stranih investicija, a sličnu sudbinu će deliti i doznake naših iseljenika. Sve u svemu, očekivani rast od 6 odsto neće biti lako dostižan, uprkos znatnim sumama koje su ponovo obezbeđene za subvencionisanje stranih investitora.
NERAZUMNO POKRIVANJE GUBITAŠA
Dobar deo para građana će se potrošiti i na opremanje vojske i policije. Ove investicije su uvek popularne u narodu, ali ako znamo da su naša ulaganja u ove namene procentualno za više od dva puta veća od uporedivih zemalja (0,7 odsto u odnosu na 0,3 odsto BDP-a), postavlja se pitanje da li su se ta sredstva mogla planirati skromnije, u skladu sa mogućnostima.
Nastaviće se i sa nerazumnim pokrivanjem gubitaša, a posebnu priču predstavlja sudbina „Er Srbije”. Po svemu sudeći, ova kompanija koja još nikada nije poslovala sa dobitkom, a i dalje može očekivati izdašnu pomoć iz budžeta (građana) Srbije.
Poseban problem je i netransparentnost budžeta – za stotine miliona evra zapravo ne znamo kako će se potrošiti. Svaka vlast voli da ima neke fondove sa kojima može raspolagati prema svojim interesima koje je nekada teško objasniti običnim građanima, ali ovde se radi o prevelikim sumama za jednu siromašnu zemlju kao što je Srbija.
Kada sve saberemo i oduzmemo, Vlada nam ovim budžetom poručuje da nema poverenja u domaću privredu pa će se zato i dalje oslanjati na strane investitore. Isto tako, javni sektor može mirno da spava jer se i dalje posmatra kao temelj vlasti i tu se neće dešavati bitne promene. Neće se tu niko obogatiti, ali radno mesto će ostati u sigurnoj zoni, naravno, ako znate da odaberete pravu stranu.
Po svemu sudeći pred nama je još jedna izgubljena godina, u smislu izostanka bitnih reformi koje bi dugoročno izmenile društvo. Preživećemo i 2021. godinu. Ako nam se desi rodna godina, možda ćemo i zaraditi koji dinar više, ali reka ekonomskih emigranata iz Srbije koja teče prema zapadu neće biti zaustavljena. Goran Kovačević,
predsednik odbora za ekonomiju Pokreta slobodnih građana i vlasnik kompanije „Gomeks”
