Stabilan privredni rast obezbeđuje viša stopa investicija
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ekonomisti razlikuju četiri komponente bruto domaćeg proizvoda, koji je stvoren u jednoj zemlji: (a) lična potrošnja domaćinstava, (b) državna ili javna potrošnja, (v) investicije (investiciona potrošnja) i (d) neto izvoz. Negativna vrednost neto izvoza znači da je u zemlji, u određenom periodu (najčešće godinu dana), potrošeno više proizvoda i usluga nego što je proizvedeno. To je moguće zato što država u toj situaciji više uvozi nego što izvozi, te ostvaruje deficit u domenu robne razmene sa inostranstvom. Na primer, u Srbiji deficit robne razmene sa inostranstvom je u poslednje tri godine na nivou od oko 13 odsto vrednosti BDP-a.
Investicije su neophodne za ubrzani privredni rast naše zemlje. To pretpostavlja da se stvore povoljni uslovi za porast domaće štednje i investicija, kao i za privlačenje stranog kapitala. Povećanje investicija je važno iz dva razloga. Prvo, učešće investicija u BDP-u (stopa investicija) naše zemlje je u periodu nakon 2008. godine veoma niska i nedovoljna za ostvarivanje željenih stopa rasta BDP-a. U periodu 2009-2016 prosečna stopa investicija iznosi 18,46 odsto. Za dostizanje održive stope rasta BDP-a Srbija bi trebalo da ima stopu investicija iznad 25 odsto. Do takvih nalaza su došli i istraživači EBRD-a u svom Transition Report-u za 2015/16 godinu. Oni su procenili da na godišnjem nivou Srbija ima manjak investicija od oko sedam odsto BDP-a (približno 2,5 milijarde dolara). U periodu pre krize (od 2003. do 2008), kada je prosečna stopa rasta BDP-a iznosila oko 5,5 odsto, stopa investicija u našoj zemlji je iznosila skoro 22 procenta. Struktura BDP-a Srbije je takva da u njoj dominira potrošnja (lična i državna), tako da bi trebalo raditi na tome da se njeno učešće u BDP-u smanjuje.
Investicije su važne jer imaju dvostruki uticaj na povećanje BDP-a. One, najpre, u kratkom roku povećavaju tražnju i neposredno utiču na rast BDP-a, a u dužem roku doprinose povećanju proizvodnih kapaciteta, te povećavaju ponudu. Tek nakon povećanja investicija, sledeća komponenta BDP-a koja bi trebalo da se poveća jeste neto izvoz (zbog povećanog obima domaće proizvodnje), što bi dalje dovelo do snažnijeg rasta zaposlenosti u privatnom sektoru i rasta lične potrošnje na osnovu toga.
Od svih komponenti BDP-a jedino investicije mogu relativno brzo i održivo da se povećavaju u narednih nekoliko godina i doprinesu rastu ukupnog BDP-a bez ugrožavanja spoljne ravnoteže zemlje ili neželjenog povećanja javnog duga. Zbog toga je ključno da Vlada svojim politikama produži i podstiče rast investicija, odnosno da obezbedi makroekonomsku stabilnost nastavkom fiskalne konsolidacije, da unapredi investicioni ambijent i da poveća efikasnost javnih investicija.
