Standard se ne može povećati „na silu”
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Cene u Srbiji su u proseku bile veće za 31% u julu 2023. u odnosu na januar 2021. godine. Istina, u istom periodu prosečna (neto) zarada je povećana za 35,5%, sa 63.109 na 85.539 dinara. Međutim, nevolja za građane je ta što su se u daleko većoj meri povećale cene osnovnih životnih namirnica. Na njih se u našoj zemlji troši veliki deo kućnog budžeta. Hrana je u julu 2023. u poređenju sa januarom 2021. bila skuplja za čak 51,9%, pri čemu su najviše poskupeli: hleb i žitarice (41,3%), meso (48,5%), riba (41,4%), mleko, sir i jaja (58%), ulja i masti (46,3%), voće (45,3%), povrće (čak 79%), bezalkoholna pića (33,5%), kafa i čaj (44,1%) itd.
U istom periodu (januar 2021-jul 2023) ukupna inflacija na području EU je bila daleko niža (19,2%) nego kod nas (31%). Rast cena osnovnih namirnica je takođe bio umereniji – hrana (28,7%), hleb i žitarice (32%), meso (25,5%), riba (21,5%), mleko, sir i jaja (34,6%), voće (21,9%), povrće (27%).
Kada se uzmu u obzir predočeni dokazi o padu životnog standarda znatnog broja građana Srbije tokom poslednje dve i po godine, kao „iznuđena” deluje najavljena mera o snižavanju cena 20 proizvoda u svim trgovinskim lancima. Donosioci odluka su saopštili da su trgovci, proizvođači i predstavnici države postigli sporazum o snižavanju marži, što bi trebalo da dovede do pojeftinjenja određenih dobara. Utisak je da se u aktulenim društveno-ekonomskim okolnostima ova mera koristi i u populističke svrhe.
Naime, nameće se nekoliko pitanja. Prvo, koji procenat građana u strukturi svoje potrošačke korpe uopšte ima artikle čije će cene biti snižene (kome je ova mera namenjena)? Drugo, ukoliko bi se zbog nižih cena veći deo stanovništva odjednom odlučio za nabavku tih proizvoda (koje do sada nije kupovao), da li bi bilo dovoljno za sve one koji ih žele? Treće, da li će doći do nestašica ili do ograničenja količina koje se mogu kupiti? Četvrto, ko će i na koji način da kontroliše snabdevanje tržišta ovim artiklima? Peto, logična je pretpostavka da će trgovački lanci u slučaju tih 20 namirnica ostvarivati gubitke, pa treba očekivati da će na nekim drugim artiklima nastojati da ga nadomeste.
U ekonomiji ništa nije besplatno. Svaka preduzeta mera na jednoj strani može doneti koristi, ali istovremeno izaziva određene negativnosti na drugoj strani. Ograničavanje cena po pravilu je predvorje nestašica. Prisetimo se skorog slučaja državne intervencije u vidu onemogućavanja izvoza poljoprivrednih proizvoda – mnoga gazdinstva su se suočila sa nepremostivim poteškoćama, a skladišta su i danas puna. Oni koji raspolažu zalihama odustali su od prodaje (povukli su robu sa tržišta) sve dok ne budu mogli da ostvare veću prodajnu cenu.
Utisak o nesaglasju između mera ekonomske politike pojačava i to što država istovremeno puni budžet povećanjem akciza na kafu, cigarete, alkohol i naftne derivate. Upravo su izdaci za gorivo značajna stavka u kućnim budžetima, ali i u strukturi troškova poslovnih subjekata. Poskupljenje goriva utiče na smanjenje životnog standarda, kako direktno, tako i indirektno usled rasta cena brojnih finalnih proizvoda.
