Standard Zrenjaninaca niži od proseka
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, 2024. godine prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Srbiji je iznosila 98.137 dinara, dok je vrednost potrošačke korpe bila 103.832 dinara. To znači da je za platu moglo da se finansira tek oko 94% mesečnih izdataka. Lane je u Zrenjaninu situacija bila znatno nepovoljnija. Prosečna primanja (88.780 dinara) bila su dovoljna za pokrivanje 78% troškova domaćinstva, budući da je korpa vredela 113.536 dinara. U toku 2024. zrenjaninska prosečna zarada je bila za 9.358 dinara niža, a potrošačka korpa za 9.704 dinara skuplja od republičke.
Odnos prosečne plate i mesečnih izdataka u Zrenjaninu je ispod republičkog nivoa tokom dužeg niza godina. Serije mesečnih podataka svedoče da je u periodu od januara 2017. do istog meseca ove godine nivo životnog standarda u Gradu bio u proseku za čak 17,5% niži u poređenju sa državnim. Pri tome, u pitanju je dugoročna pravilnost, a ne kratkoročna pojava. U poređenju sa republikom, u Zrenjaninu su tokom poslednjih osam godina mesečne zarade bile u proseku niže za 6,3%, dok je istovremeno prosečna potrošačka korpa bila za 10% skuplja. Ovakvi trendovi su i doveli do toga da je januara 2025. godine standard Zrenjaninaca bio za 19,1% manji u odnosu na srpski prosek. To ujedno predstavlja i povećanje pomenutog jaza, s obzirom na to da je pre osam godina iznosio 14,3%.
Kao bitan razlog ističe se sve veći zaostatak gradske u odnosu na republičku prosečnu platu, koji se povećao sa 1.400 din. (januar 2017) na 8.890 din (januar 2025). U jednom dužem razdoblju (2011-2023) zarade zaposlenih beleže manji ukupan rast u Zrenjaninu (+98,8%) u poređenju sa državom kao celinom (+113,3%). Ukoliko se uporedi period pre i nakon pandemije korona virusa, uočiće se da su zrenjaninske plate u februaru 2020. godine bile niže za 4,8% od republičkog proseka, da bi se ta razlika povećala na čak 11,2% u decembru 2024. godine.
Situacija bi mogla postepeno da se unapređuje na dva načina. Prvi je da se utvrde razlozi zbog kojih je ovdašnja prosečna potrošačka korpa u kontinuitetu skuplja od republičke, te da se (u meri u kojoj je to moguće) deluje u pravcu smanjivanja te razlike. Drugi je da se kreiraju uslovi za otvaranje kvalitetnijih i bolje plaćenih radnih mesta. Preduslov za rast zarada u gradu je da se u strukturi lokalne privrede povećava udeo savremenih, tehnološki naprednih, kreativnih i na inovacijama zasnovanih delatnosti. Tako će se podsticati i tražnja za visokoobrazovanom radnom snagom koja poseduje savremena znanja, kompetencije i veštine. Iako u pogledu stepena zaposlenosti Grad ne zaostaje, očito je da treba poboljšavati njenu kvalitativnu strukturu. Tako bi se mogao preokrenuti i trend nevraćanja (odliva) mladih i obrazovanih sugrađana nakon završenih studija u Beogradu i Novom Sadu. Geografski položaj i najavljeni infrastrukturni projekti (auto-put) svakako pogoduju privlačenju kvalitetnog ljudskog kapitala. Međutim, perspektivnim kadrovima su potrebni profesionalni izazovi i kvalitetno zapošljavanje, a to znači više kompanija koje posluju u savremenim industrijama gde se stvara više dodate vrednosti. U tom pogledu, naročito je važno da donosioci odluka iskoriste sve mogućnosti koje im stoje na raspolaganju da stimulišu razvoj domaćih preduzeća i lokalnih preduzetnika.
