Stanovi čisti, a prljav keš?

Piše: Dalibor Bubnjević

Šetajući gradom tokom „Dana piva“, sretoh staru poznanicu iz javnog sektora, kurirku Miciku. Veli da redovno čita naše novine, kao i kolumnu profesora Molnara. Međutim, nije joj jasno kako to da se sve manje prometuju nekretnine, a samo u Zrenjaninu buja stanogradnja?!
Moram priznati, bio sam iznenađen njenim pitanjem.
Iste večeri sam počeo da istražujem Micikine sumnje. Zaista je u pravu! „Dnevnik“ je obelodanio da je u drugom kvartalu ove godine zabeležen pad broja kupoprodaje nekretnina: u Novom Sadu (38,8%), Beogradu (20,6%) i Nišu (20,5%). Istodobno, neretko se u „Zrenjaninu“ objavljuje da se prezentuju urbanistički projekti novih stambeno-poslovnih kompleksa?!
Sudbina je takva bila da sam, nakon nekoliko dana, ponovo naleteo na Miciku. Pohvalio sam joj zapažanje! Ona mi je odbrusila da treba da počnem ozbiljnije da se bavim svojim poslom. Kaže da je bila kelnerica tokom jednog perioda života, a da joj je šef sale bio sada poznati ugostitelj. Pita se, kako to da on i njegova rodbina u Maloj Americi imaju nekoliko stanova, a ona živi na rubu siromaštva?!
Miciki najpre nisam poverovao, mislio sam da podleže gradskim tračevima. Ipak, nije me mrzelo da odem do zgrade koju je pomenula. Uverio sam se da je bila u pravu! Investitor nije prodao stanove samo nečasno otpuštenom šefu sale već i članu porodice nekadašnjeg čelnika policije!