Za tehniku vitraža pretpostavlja se da je nastala na Bliskom istoku. Svoju ekspanziju doživljava u periodu gotike, nakon čega pada u zaborav do 19. veka. Tada u Zrenjaninu nastaju, stvaraju se i prve površine sačinjene od bojenog stakla, u periodu od 1866. do 1869. godine. Iz Evrope je naručeno staklo za rimokatoličku katedralu za koje je insistirano da bude u ljubičastoj boji. Počeci vitražnog ukrašavanja vezuju se za katoličku crkvu, a potom i unutrašnjost gradske kuće, objasnio je kustos i istoričar umetnosti Dejan Vorgić.
Ukrasi nekadašnje Županijske palate bili su tema njegovog predavanja sa nazivom „Vitraži u Banatu – obrisi svetlosti nad ravnicom”, dok je o vitražima u crkvi Jaše Tomića govorila Vanja Stojković, istoričarka umetnosti.
Enterijer gradske kuće delo je vitražiste Eduarda Kracmana. Ova umetnička dela su do 2003. godine uspela da odole svemu sem jakom nevremenu, kada je većina ozbiljno oštećena i poslata na rekonstrukciju u Sombor. Nakon toga im je vraćen prvobitni izgled naredne godine.
– U gradu se danas čuva sedam vitražnih celina. Tri su verski objekti, dve su u javnom posedu, a dve u privatnim vilama. Većina je u dosta lošem stanju i zahtevaju ne samo stručnu obradu, već i neku vrstu revitalizacije kroz restauraciju. Na osnovu svega toga, postoji bar neka osnova za digitalnu rekonstrukciju – rekao je Vorgić.
On je istakao da se vitraži u poslednjim decenijama često javljaju u popularnoj kulturi. Postaju neka vrsta filmskih lokacija na kojoj je dosta snimano, kako serija, tako i spotova, te je i zbog toga potrebno raditi na njihovom očuvanju.
Rimokatolička crkva Blažene Djevice Marije iz Jaše Tomića, nekadašnjeg Modoša, takođe je ukrašena vitražima. Vanji Stojković je ovaj objekat bio deo istraživanja i njenog naučnog rada inicijalno objavljenog u Beogradu. Vitražnim programom ove crkve bavi se prethodne dve godine.
Prema istraživanju mlade istoričarke umetnosti, za godinu izgradnje ove crkve uzima se 1911. godina, a završena je 1913. godine. Unutrašnjost je izgrađena nakon Prvog svetskog rata između 1921. i 1926. godine, a autor crkve bio je temišvarski arhitekta Karl Hart.
– Vitraži su rađeni pod pokroviteljstvom plemića i bogatije klase od strane evropskih majstora. O značaju oblikovanja ovih sakralnih prostora govori to da je za izgradnju crkve bio angažovan jedan od najboljih budimpeštanskih staklara Jožef Palka, koji se ubraja u najpoznatije majstore svog zanata – istakla je Stojković.
– Crkva je trenutno u lošem stanju s obzirom na to da je Jaša Tomić pretrpeo brojne poplave, zemljotrese i požare, ali je vitražni program u velikoj meri dobro sačuvan. Imamo priliku da govorimo o njemu, čak i da ga posetimo – rekla je ona i dodala da je velika sreća što je uopšte mogla izučavati ovaj spomenik kulture.
Održana predavanja prate izložbu posvećenu češkom presovanom staklu. O interesovanju sugrađananajbolje govori veliki broj posetilaca u salonu Narodnog muzeja. Cilj je bio skrenuti pažnju na bogato kulturno nasleđe vitraža u Banatu, kao i na njihovo trenutno stanje, kako bi se očuvali za naredne generacije.
