Stomatologija se ne ograničava samo na rad sa pacijentima
Pre pet godina Zrenjaninac Stevan Čokić, koji je obavljao staž na klinici Stomatološkog fakulteta u Beogradu, dobio je obaveštenje da je primljen na doktorske studije u belgijskom gradu Luvenu. U aprilu ove godine je uspešno odbranio doktorski rad, a kaže da je znanje i iskustvo koje je stekao u Belgiji prevazišlo sva njegova očekivanja.
– Nisam imao dileme da li da prihvatim mesto na doktorskim studijama s obzirom na to da sam bio siguran da želim da se bavim naukom, pogotovo na prestižnom univerzitetu u Luvenu. Za ovu poziciju je bilo otvoreno samo jedno studijsko mesto, tako da mi je posebno drago što sam odabran među jakom konkurencijom kandidata iz celog sveta.
Kako je teklo istraživanje tokom doktorskih studija, koji su bili ciljevi i zadaci na početku, a kakav je bio ishod?
– Doktorirao sam na temu „Kompozitna prašina: procena štetnosti po zdravlje i mere zaštite” (Composite dust: Evaluation of health hazards and protection measures). Ukratko, u svojoj disertaciji sam se bavio problematikom izloženosti stomatologa i stomatoloških sestara kompozitnoj prašini, koja se predominantno sastoji od nano-čestica i koja je u to vreme bila potpuno novi pojam kako u stomatologiji tako i u medicini. Do ove izloženosti dolazi najčešće prilikom mehaničke obrade kompozita ili tzv. belih plombi, tačnije tokom njihovog oblikovanja, poliranja ili uklanjanja. Tema istraživanja nije samo povezana sa stomatologijom već i sa ostalim medicinskim granama kao što su pulmologija, medicina rada i toksikologija. Naravno, to mi je omogućilo da „iskoračim” iz svoje struke i da sveobuhvatno priđem problematici.
Koliko je to bilo zahtevno?
– Bio je to možda i najveći izazov sa kojim sam se suočio u toku doktorata. Iako sam na osnovnim studijama i na kliničkom stažu mahom bio fokusiran na rad sa pacijentima, u toku doktorata sam se potpuno posvetio nauci, između ostalog – izučavanju toksikologije, odnosno nano-toksikologije kao i drugih bazičnih nauka poput biologije, hemije i fizike. Takođe sam morao da ovladam naučnim metodama kao što su rad sa ćelijama, zatim različitim tehnikama mikroskopiranja, hromatografijom itd. (laboratorijske tehnike za razdvajanje komponenti smeša prim. aut.)
Radiš u „Biomatu”, kakva je to ustanova i kakav tim je čini?
– „Biomat” je istraživačka grupa koja pripada Stomatološkom fakultetu u Luvenu (KU Leuven) i koja je fokusirana na testiranje različitih vrsta materijala i biomaterijala namenjenih za upotrebu u stomatologiji. Iako je istraživački rad u ovoj laboratoriji pretežno fokusiran na testiranja mehaničkih osobina stomatoloških materijala, neki od projekata odnose se i na testiranja bioaktivnosti materijala, što podrazumeva upotrebu bioloških ćelijskih kultura, mikrobiologiju, kao i istraživanja na životinjama. Sva istraživanja se sprovode ili kao primenjena laboratorijska ili kao klinička ispitivanja. Grupu čini 15 istraživača iz celog sveta i tu su master studenti, doktoranti, postdoktoranti i profesori. Saradnja u „Biomatu” se obavlja kako unutar same laboratorije, tako i između različitih odseka fakulteta, a u nekim slučajevima sarađujemo i sa različitim svetskim univerzitetima.
Tokom doktorskog projekta bio si posvećen nauci, da li ti nedostaje rad u ordinaciji?
– Istina, morao sam da ostavim stomatološku praksu po strani. Priznajem da mi je u nekim trenucima nedostajala klinika, pretežno zbog rada sa ljudima. Sa druge strane, doktorat zahteva potpunu posvećenost, tako da mi nije ostajalo mnogo vremena da razmišljam o klinici. Sada kao postdoktorant planiram da se što pre vratim pacijentima i da uporedo sa istraživanjem radim i klinički posao.
Gde se sada najviše osećaš „kao kod kuće”? Takođe uspešno usavršavaš holandski, imaš li pored toga vremena za nekadašnje hobije – svirao si gitaru, pevao u horu, trenirao borilačke veštine?
– U Srbiji se više osećam „kao kod kuće”, naravno! (smeh). Ali ni u Belgiji se više ne osećam kao gost. Učenje holandskog jezika zahteva dosta rada, a intenzivno ga učim poslednje dve godine. Sada sam već ovladao njime. Najveća motivacija za učenje mi je povratak na kliniku, jer bi mi znanje holandskog omogućilo da ponovo radim sa pacijentima. Trudim se da se bavim sportom jer na poslu dosta sedim za računarom. Rekreativno treniram džudo, a svakog petka tradicionalno sa društvom igram stoni tenis. Takođe, Luven je pun dešavanja, tako da posle posla ili vikendom nađem vremena da odem na neku živu svirku.
LJUBAV PREMA PRIRODNIM NAUKAMA IZ GIMNAZIJE
– Oduvek su me više privlačile prirodne nauke od društvenih, posebno biologija i hemija. Na tome treba da zahvalim profesorima iz Zrenjaninske gimnazije, a takođe i doc. dr Vesni Miletić sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koja me je i uputila na „Biomat”. Na kraju srednje škole dvoumio sam se između stomatologije i medicine, a opredelio sam za stomatologiju zato što sam smatrao da će mi biti lakše da radim u privatnoj stomatološkoj ordinaciji nego u domu zdravlja ili bolnici. Da li je odabir bio dobar, vreme će pokazati (smeh). Inače već u toku osnovnih studija počeo sam da pišem naučne radove. Tada sam uvideo da stomatologija ne mora da se ograniči na klinički rad, već da postoje i druge profesionalne mogućnosti – kaže dr Stevan Čokić.
KOMPOZITNA PRAŠINA – RIZIK?
Za sada je još uvek rano reći da li prašina koja nastaje obradom belih plombi štetno deluje na stomatološke radnike, navodi dr Stevan Čokić, dodavši da se iz stručne literature pouzdano zna da se poslednjih decenija broj stomatologa sa disajnim problemima povećava i da pravi uzrok još nije identifikovan. – Moj doktorat pokazuje da su stomatološki radnici na dnevnom nivou izloženi izrazito visokim koncentracijama nano-čestica kompozitne prašine, a da korišćenje zaštitnih mera i vodenog hlađenja nije dovoljno da se ta koncentracija smanji. Takođe, eksperimenti na ćelijskim kulturama su pokazali da postoji toksičnost nakon izlaganja visokim koncentracijama u kratkom roku. Međutim, da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da kompozitna prašina predstavlja rizik po stomatološke radnike, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja sa posebnim osvrtom na kliničke studije – objašnjava naš sagovornik.
