Svojim izložbama, tribinama i predavanjima u protekle dve godine podstakli su javnost na promišljanje o urbanom razvoju i vizuelnom identitetu grada. Trenutno realizuju zimski ciklus predavanja u okviru kojeg stručnjaci predočavaju, između ostalog, skrivene potencijale Banata, te arhetipove evropskih gradova sa osvrtom na Zrenjanin.
Delovanje Društva arhitekata Zrenjanina (DAZ) prepoznato je i van ovdašnje sredine. Savez inženjera i tehničara Srbije dodelio im je ovog meseca Povelju za najbolju inženjersko-tehničku organizaciju u 2023. godini.
Na čelu DAZ-a od 2022. je arhitekt Stevan Šušak.
Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Od 2007. do 2008. je radio u ovdašnjem projektnom birou „Ars forma”. Narednu deceniju proveo je u birou „Biznisart” sa sedištem u Milanu i Podgorici.
Pet godina bio je rukovodilac projekta marine „Porto Montenegro” u Tivtu. Svoj arhitektonski studio „Arhitelier” osniva u Zrenjaninu 2020. Od ove godine član je Upravnog odbora Udruženja arhitekata Srbije. DAZ postoji od 1998, ali čini se da ste u poslednje dve godine vidljiviji u javnosti?
– Društvo je aktivno od osnivanja, iako je bilo pasivnijih perioda, poput onog tokom pandemije kovida 19. Pre dve godine je izgrađen novi vizuelni identitet, ažurirani su sajt i fejsbuk profil. Uspostavljeno je aktivno učešće mladih arhitekata u Društvu, kao i prijem članova srodnih strukovnih profila (istoričari umetnosti, grafički dizajneri…).
Usmerili smo se na promociju arhitekture i kulture prostora i uspostavili saradnju sa lokalnim medijima i preduzetnicima. Nastavili smo rad sa ovdašnjim institucijama (pre svega Kulturnim centrom, Narodnim muzejom i Crvenim krstom) i srodnim strukovnim udruženjima.
Danas imamo 35 članova svih generacija. Prve godine postojanja DAZ-a obeležile su realizacije dva urbanističko-arhitektonska konkursa sa pratećim programom za Novo groblje (1998) i stambeno-poslovni centar „Centar jug” (2005). Kakva je danas situacija po pitanju organizovanja konkursa?
– Prošlo je već 20 godina otkako je Zrenjanin raspisao poslednji urbanističko-arhitektonski konkurs za neku javnu površinu, odnosno objekat. Tom prilikom je pobedio projekat uređenja gradskog trga čiji su autori profesor Branislav Mitrović i sugrađanka arhitektica Jelena Grujin.
DAZ je u okviru svojih predloga u aplikaciji za prestonicu kulture Srbije 2025. ponudio da se za određene površine razmotri organizovanje konkursa. Reč je o lokacijama pristana i stare pijace za koje postoji planski osnov. Neaktivni pristan bi se mogao unaprediti dogradnjom kompatibilnih sadržaja tako da postane održivi objekat nautičkog turizma – marina. Zrenjanin bi trebalo da oživi praksu sprovođenja konkursa. Koje su najvažnije aktivnosti Društva u proteklom periodu?
– Na prvom mestu je organizacija sedmodnevnih manifestacija 2023. i 2022. godine – Dana i Nedelje arhitekture. Lajtmotiv oba skupa bila je prezentacija stvaralaštva ovdašnjih projektanata tokom poslednjih 50 godina. Priredili smo strukovna predavanja, tribine, radionice za najmlađe, zatim šetnje na temu kulturnog nasleđa. Prošlogodišnju Nedelju arhitekture je krunisao dokumentarni film o zrenjaninskim projektantima.
Poseban segment delovanja DAZ-a bilo je podnošenje primedaba radi unapređenja planskih pravila gradnje. Šta su bile najbitnije sugestije?
– Društvo je smatralo da treba reagovati po pitanju prostornih celina Jugoistok i Dolja, gde je došlo do mešanja višeporodičnog i porodičnog stanovanja. U zonama namenjenim porodičnom stanovanju dozvoljena je izgradnja više višeporodičnih objekata sa neograničenim brojem stanova na parcelama preko 2.000 kvadrata.
To se primarno odnosi na potez od Žitnog trga, pa do naselja 4. juli. DAZ je argumentovao da navedenu mogućnost treba ukinuti, ili bar oštrije definisati pravila gradnje kako bi se obezbedilo odstojanje od suseda, privatnost, osunčanje, balans gabarita…
Na terenu je stihijski došlo da otkupa tj. utapanja i formiranja novih parcela, neretko oblikom neodgovarajućih za višeporodično stanovanje.
Često se zatim pribegava projektima za pojedinačne parcele, dok izostaje donošenje planova detaljne regulacije za značajne trase. Tradicionalna matrica nestaje, dok savremena nije jasno definisana te dolazi do narušavanja prostora, regulacije i karaktera ulice. Koliko građani prate javne uvide i prezentacije?
– Obaveštenja o ovim procesima se blagovremeno oglašavaju na gradskom sajtu i mogu da ih vide i šira javnost i struka. Za nekoliko puta koliko sam bio na javnim sednicama Komisije za planove, članovi DAZ-a su bili jedini prisutni podnosioci primedaba.
Ukoliko građani imaju interes da se bave urbanističkim pitanjima, potrebno je da participiraju. DAZ će na konstruktivan način nastojati da doprinese. Inače, postoji dobra atmosfera u odnosima sa nadležnima. Trenutno sarađujemo sa Javnim preduzećem za urbanizam na definisanju pojmova novog Generalnog urbanističkog plana. Ovakve saradnje nadležnih i stručnjaka nije bilo. Dobra posećenosti vaših tribina i diskusije koje su prevazilazile tematski okvir pokazuju da u gradu ipak postoji interesovanje za urbanističke teme?
– To dosta znači nama u DAZ-u. Promene u celini Jugoistok i ekspanziju stanogradnje građani i sami primećuju. Tribine jesmo osmislili radi edukacije o određenim temama, ali se nakon predavanja razgovaralo i o saobraćajnim kapacitetima, zelenilu, odvodnjavanju itd. Mislim da na kraju tih skupova građani saznaju bitne informacije.
Milana Maričić
foto: Jovan Njegović Drndak
PRESTONICA KULTURE MORA IMATI TOALET
U aplikaciji za ovu titulu Društvo arhitekata Zrenjanina je Gradu ispostavio pet razrađenih predloga. To su: sprovođenje konkursa, označavanje spomenika kulture u centru tablama sa QR kodom, zatim formiranje tzv. džepnog parka između jezera 3 i parkinga na prevlaci. Zamisao o parku posvećenom Đorđu Balaševiću potekla je od velikog broja građana. Zatim je uz učešće stručnog tima izrađeno idejno rešenje, uz prethodno odobren projektni zadatak. Imenovanje po čuvenom stvaraocu mora da odobri Fondacija Balašević, što do danas nisu učinili, navodi Stevan Šušak.
– Četvrti predlog DAZ-a bila je Nedelja arhitekture. Peti se odnosi na izgradnju javnog toaleta u centru grada – navodi Šušak.
