Misija Ustanove „Rezervati prirode” Zrenjanin je zaštita, očuvanje i promovisanje zaštićenih prirodnih i ribarskih područja, kao i stvaranje koncepta prepoznatljivosti među korisnicima. Takođe, zaduženi su i za održavanje sistema „Begejska petlja”.
O njenom ekosistemu, konkretno onom na Jezeru 3 u strogom centru grada, govorio je Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe Ustanove „Rezervati prirode”.
– Živi svet na Jezeru 3 predstavlja ukras našeg grada. Projekat oživljavanja realizovan je u saradnji sa nevladinim organizacijama i Udruženjem građana „Lokalno edukativni, ekološki izazov Zrenjanin” koje je osnovano 2012. godine, a kojim predsedavam. Cilj nam je bio da napravimo nešto kreativno i edukativno, a što bi privuklo pažnju svih naših sugrađana – priča Stevo Čorokalo.
U Jezeru se trenutno nalazi jedan labud koji je povređen i zbrinut i 36 divljih pataka. Brigu o ovim životinjama preuzeli su građani koji ih redovno hrane, a pomoć je uvek dobrodošla. Naš sagovornik ističe da je ekosistem, a sa njime i živi svet, u vlasništvu Zrenjaninaca, i da Grad ne snosi nikakve troškove i obaveze održavanja.
– Trudili smo se da patkama i labudovima obezbedimo pristojne uslove za život, i da ih približimo njihovom prirodnom staništu. Njihov život se odvija nesmetano. Patke mogu da lete, te s vremena na vreme napuste jezero i odu do Begeja, pa se ponovo vrate. Svaka od njih ima svoj period reprodukcije i životni vek na koji, naravno, ne možemo da utičemo. U planu nam je da ove godine donesemo nove patke i da na proleće/leto imamo obnovljen živi svet na Jezeru 3 – kaže Čorokalo.
Brigu o hranjenju pataka preuzeo je Emil Lojter, domar Elektrotehničke i građevinske škole „Nikola Tesla” koga ove simpatične pernate životinjice bude u sedam sati i čekaju svoj doručak. Zainteresovani građani koji imaju višak kukuruza (ili prekrupe), koji donose ostatke kokica, pomoć u hrani mogu ostaviti Emilu.
Čorokalo kaže da su patke izuzetno druželjubive, da ih često hrane „Teslini” učenici ostacima užine, i da je ovaj projekat urađen na radost svih građana.
– Što se vodenih ekosistema tiče, tačnije ostrva, ona se sama obnavljaju svakog proleća. Iz tog razloga smo posadili vodeno bilje i vegetaciju koja može da se kultiviše bez velikog uticaja ljudskog faktora – rekao je naš sagovornik.
Pitali smo i kakva je situacija u Rezervatu prirode „Carska bara”.
– Ovaj rezervat prirode nije pod našom upravom, stoga ne mogu ništa ozbiljnije da kažem.
Da je situacija dobra, nije – dodaje Čorokalo.
MISIJA „REZERVATA”
Ustanova upravlja Specijalnim rezervatom prirode (SRP) „Ritovi donjeg Potisja”, Spomenikom prirode u gradskoj kući „Županijski park”, kao i spomenicima prirode karakterističnim za naše podneblje „Belim dudom” u Belom Blatu i Hrastom lužnjakom u Zrenjaninu. Vizija Ustanove je da u budućnosti upravlja svim zaštićenim područjima na teritoriji Grada Zrenjanina, uključijući SRP „Carska bara”, SRP „Okanj bara”, banju „Rusanda” kod Melenaca, kao i da u potpunosti iskoriste potencijal sistema veštačkih jezera u centru grada pod nazivom „Begejska petlja”.
