Sneg, dan peti. Sećate li se onih stihova narodne pesme: „Tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe god dođeš vodi” („Banović Strahinja”, jedna od najlepših)? Ali, to je voda, lasno je Strahinji bilo preko vode, sneg je, videli smo, mnogo teži zadatak! Pomalo je takvijeh junaka u Zrenjaninu danas, koji mogu da prebrode sneg! Sneg se prebrodit’ ne može!
Probiti se sa periferije do centra grada, ravno je podvigu, bilo da krenete automobilom, gradskim autobusom ili peške. Jeste da je Gradska uprava još i subotu zamolila stanovništvo za strpljenje (preko svog Fejsbuk profila!), jer je na ulicama „sva raspoloživa mehanizacija”, ali ni do utorka sva ta mehanizacija nije uspela da savlada sneg od četrdesetak santimetara. Kako izgleda, moraćemo da sačekamo učinak sunca.
Ni najuži centar nije očišćen kako treba, a preći pešački most – posebna je veština, pogotvo prilazima sa Trga dr Zorana Đinđića, pored gradilišta: tu ste osuđeni na prtine koje su prolaznici, silom prilika, sami utabali, a na noćnih minus devet, one su se pretvorile u staze i bogaze za alpiniste i Banovića Strahinju, lično.
Kroz najsukplje gradske zone (prvu i drugu, sa najvećim porezom) pešaci moraju da se kreću strateški i taktički vrlo promišljeno, savetujem da najpre izvidnički osmotrite ulicu (dokle oko dopire), istovremeno procenjujući da li su naslage snega i leda smrtonosne ili ćete rizikovati samo kuk ili ruku. Posebno obratite pažnju gde ćete preći na drugu stranu ulice, jer je to moguće samo na ponekim mestima, gde su vaši prethodnici već progrezli kroz snežne grebene, ostale iza grtalica: mašine su porobile prtine, ali lopata, očito, nije bilo da se razmetne prolaz do zebre. Il’ je nestašica lopata, il’ ne čiste s razumevanjem, što bi rekla koleginica Biljana.
Cenim da su ulični prelazi možda i najsloženiji deo pešačkog poduhvata, koji morate osmisliti da biste došli do, recimo, glavnog gradskog trga… A ako se uputite kroz treću gradsku zonu, videćete da je svaka druga kuća, takoreći, zavejana do pola kapije. Tu više nema nikog da počisti sneg. Mlađi su otišli, stari su nemoćni, ili iza tih spuštenih roletni više niko i ne živi, u snegu bi zapro i Strahinjin đogo.
