Stranci povlače ručnu?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Još od 2006. godine naš razvojni model se zasniva na privlačenju stranih direktnih investicija (SDI) pomoću finansijskih podsticaja iz budžeta (subvencija). U toku poslednjih deset godina (2015-2024) u zemlju se slivalo u proseku oko 3,5 milijardi evra novih SDI godišnje. Stranci, po pravilu, ulažu u neku zemlju da bi zaradili više nego što mogu u matičnoj državi, pre svega zahvaljujući jeftinijoj radnoj snazi, nižim cenama sirovina i/ili energenata, subvencijama i poreskim olakšicama, širenju tržišta itd. Međutim, u poslednje vreme okolnosti se menjaju. Polako ali sigurno, iščezavaju pogodnosti zbog kojih su stranci rado ulagali svoj kapital kod nas.
Podaci Narodne banke Srbije (NBS) svedoče da je tokom prvih sedam meseci (januar-jul) 2025. godine priliv SDI iznosio 1,89 milijardi evra, što je čak za 40,3% manje nego u istom periodu lane (kada je zabeležen rekordni nivo od 3,16 mlrd. evra). Slutnje da dotok SDI jenjava potvrđuje i činjenica da je ovogodišnji rezultat manji za čak 18,2% u odnosu na petogodišnji prosek (2019-2024) za interval januar-jul mesec.
Na to da se atraktivnost Srbije kao destinacije za ulaganja smanjila upućuju i odluke nekada glavnih perjanica naše investicione politike („Drekslmajer“, „Beneton“, „Leoni“, „Gorenje“…) da delimično ili sasvim redukuju proizvodnju i broj radnika koje angažuju. Zabrinjava i podatak da je odliv kapitala po osnovu iznošenja dohodaka inostranih ulagača u prvoj polovini 2025. bio za 16% veći od priliva novih SDI.
Manje novih i kontrakcija poslovanja postojećih stranih kompanija pre svega treba tumačiti u kontekstu promena u ekonomskoj sferi, a ne, brzopleto i laički, dovoditi ih u direktnu vezu sa aktuelnom društvenom nestabilnošću. Naime, rast troškova poslovanja je enormno povećan tokom poslednjih pet godina. Od 2019. do danas troškovi zarada su praktično „eksplodirali“. U bruto izrazu (ono što poslodavci plaćaju radnicima uvećano za pripadajuće državne namete), prosečna zarada je povećana za 105%, a minimalna za čak 163%! Istovremeno, poskupeli su i energenti i druge komunalne usluge – električna energija (+53,6%), gas (+47,9%), vodosnabdevanje (+53,4%), odvođenje otpadnih voda (+63,6%), odnošenje smeća (+89,3%) itd.
Da se na ovom planu mogu očekivati poteškoće u dužem roku ukazuju i ne tako dobre privredne performanse naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera iz EU (Nemačke i Italije). Prema podacima MMF-a, u 2024. u Nemačkoj je zabeležen pad BDP-a (-0,2%), dok je u Italiji bio prisutan tzv. nulti privredni rast (+0,7%). Pri tome, ni projekcije za 2025. nisu mnogo optimističnije – u Nemačkoj se očekuje rast od 0,1%, a u Italiji 0,5%.
Svakako ne treba zanemariti ni podatak da se prema najnovijem Izveštaju o korupciji „Transparency International“-a za 2024. godinu Srbija nalazi tek na 105. mestu (od 180 zemalja), sa vrednošću indeksa od „samo“ 35 poena (od maksimalnih 100). Naša država u ovom pogledu nazaduje u dužem vremenskom periodu – sa 72. mesta u 2013. godini u 2024. smo pali za čitave 33 pozicije.
Deluje da bi započeti trend mogao da se razvija u nekoliko paralelnih pravaca – smanjenje dotoka novih SDI, redukcija aktivnosti postojećih preduzeća, kao i povlačenje zarađenog profita iz Srbije.
