Svake godine u Srbiji, u određenim periodima, dolazi do učestalih požara nastalih paljenjem niskog rastinja i strnih useva. Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom davnašnja je primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove.
Umesto ušteda, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađuju životnu sredinu, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet. Stručnjaci zato redovno skreću pažnju, posebno ratarima, da ne pale strnjiku na njivama, jer se svaka vatra lako može otrgnuti kontroli. O tome je bilo reči i na edukativno-informativnoj radionici koju su, u Kulturnom centru, organizovali Lovački savezi Srbije i Vojvodine (LSS I LSV) u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
NENADOKNADIVA ŠTETA NA „CARSKOJ BARI”
– Paljenjem strnjike ugroženi su čitavi ekosistemi. Nanosi se velika šteta celom živom svetu, a na udaru su i zaštićena područja. U 2018. godini požar nastao paljenjem biljnih ostataka na usevima, proširio se na više stotina hektara Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara”. Goreli su tršćaci u kojima se gnezde retke vrste ptica i obitavaju druge strogo zaštićene vrste. Područje je od nacionalnog, ali i međunarodnog značaja, obiluje bogatim ekosistemom i biodiverzitetom. Nemarom i neodgovornim postupkom ugroženo je nacionalno i svetsko prirodno bogatstvo i naneta je nepopravljiva i nenadoknadiva šteta – naglasio je Novak Andrić, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine i dodao da je tokom 2018. godine samo u Gradu Zrenjaninu prijavljeno 577 požara na otvorenom.
– Posebno u jesen lovišta se pretvaraju u buktinje koje treba zaustaviti. Lovci imaju nameru da učestvuju u tome i stanu na put uključivanjem svih subjekata koji deluju u ovoj oblasti – kaže sagovornik.
ŠTETU NANOSI NEMAR I UPOTREBA PESTICIDA
Divljač je prirodno dobro koje se koristi na način i u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu sa ciljem održivog gazdovanja svim populacijama divljači i njihovim staništima.
Prema statističkim podacima 70 odsto površine Srbije pripada poljoprivrednom zemljištu. Na teritoriji Vojvodine površina poljoprivrednog zemljišta je još veća, a svega 7 odsto je pod šumama. Površina Vojvodine je 2.150.600 hektara od čega je 2.006.900 hektara lovne površine koja je data na upravu korisnicima lovišta. Iz ovoga proizilazi da je velik procenat poljoprivredne površine u lovištima.
– U Vojvodini najveću štetu na divljači nanosi savremena poljoprivredna proizvodnja. Naravno, da niko ne misli da treba da prestanemo da se bavimo savremenom agrotehnikom, samo zato da bi zaštitili divljač. To bi bilo neosnovano, jer je jasno da nam je savremena proizvodnja potrebna, ali se smišljenom delatnošću i pažljivim radom štete na divljači mogu znatno smanjiti. U poljoprivrednoj proizvodnji primenjuju se najprimitivniji načini obrade zemljišta, a to je spaljivanje strnih žita, soje, kukuruzovine, najčešće u jesenjem periodu kada dolazi do katastofalnih šteta na samoj divljači. Ako se uzme u obzir da se paljenja vrše uz paljenje traktorskih guma na parcelama, možete samo da zamislite šta se dešava sa divljači u tom plamenu. Uginuće je sto postotno kada su u pitanju mlade jedinke koje ne mogu da napuste teren i ne mogu da se udalje od vatrene stihije – ističe Andrić.
PODIZANJE SVESTI JE NAJVAŽNIJE
Lovci naglašavaju da se upotrebom ovakvih sredstava divljač rasteruje, napušta staništa i gnezda i odlazi na druge terene koji su momentalno mirni. Tamo se okuplja u većem broju, što izaziva nove probleme oko ishrane i zaštite. Takođe, spaljivanjem se potpuno gubi organska komponenta tla, koja prelazi u humus.
– Paljenjem se nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, po toni slame oko 6 kilograma azota. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno od sadržaja humusa, i do tri tone po hektaru. Stoga je potrebno 30 tona dobro zagorelog stajnjaka da bi se situacija na takvom zemljištu normalizovala – upozoravaju Lovački savezi.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u proteklih pet godina registrovano je preko 63.000 požara na otvorenom, među kojima i požari koji su izazvani paljenjem strnjike. Ministarstvo zaštite životne sredine je, u okviru ukupnih aktivnosti na rešavanju negativnih pojava, zajedno sa LSS-om pokrenulo kampanju „Ne palimo strnjiku” , kako bi uticali na javno mnjenje i svest javnosti da se ova po životnu sredinu pogubna praksa prekine.
O tome koje su vrste najugroženije kada se pale strnjišta, kojim vrstama preti istrebljenje, a koje treba zaštititi govorio je Karlo Kvapil, predstavnik LSS-a.
On je objasnio da se požari dele na prolećne (paljenje trske, utrina) i jesenje (strništa). U oba slučaja ugrožene su sve vrste divljači u lovištima, posebno podmladak (divljih svinja, srneće divljači i zečeva) i gnezda ptica (velika droplja i ždral koji su ugroženi i zaštićeni).
– Naši paori, posebno u jesen, misle da će na taj način lakše pripremiti zemljište za jesenju setvu i zimski period, što nije tačno. Uništavaju se velike količine hrane koja je prirodna i kojom se divljač koristi. Ovo je ozbiljan problem kojeg i nismo svesni i loše utiče na celokupan živi svet, biodiverzitet, pa i na klimatske promene, što je glavni razlog ove kampanje. Benefit od paljenja strnjišta je mnogo manji od štete koja usled takve prakse nastaje – kazao je Kvapil.
Na tribini su govorili i Dušan Ognjanović i Branislav Galešev, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Miroslava Malbaški
POLJOČUVARSKA SLUŽBA UVEK REAGUJE
Komunalna milicija u koordinaciji sa Poljočuvarskom službom, Protivpožarnom policijom i Dobrovoljnim vatrogasnim društvom postupa i preventivno i represivno po ovom pitanju.
– I u narednom periodu ćemo podjednako delovati i pokušavati da u što većoj meri sprečimo spaljivanje strnjišta u reonu Grada Zrenjanina, svesni velike opasnosti koju uzrokuju – rekao je mr Igor Virijević, načelnik Odeljenja komunalne milicije, odbrane i vanredne situacije i zajedničkih poslova.
