Počela je da me boli glava i steže grlo. Narednih dana osećala sam se malaksalo i krenula sam da kašljem. Inhalirala sam se, primala injekcije i pila terapiju. Posle nedelju dana bolest je popustila. Ovo je drugi put u dva meseca da sam dobila grip. Odlučila sam da se sledeće godine obavezno vakcinišem – priča sugrađanka Slađana Č.
Na teritoriji našeg okruga od početka godine raste broj obolelih sa simptomima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama. U periodu od 20. do 26. januara u srednjem Banatu zabeležena su 664 slučaja. Najveći broj registrovan je u uzrastu od 15 do 29 godina. Laboratorijskim testom prisustvo virusa gripa je potvrđen kod 27 osoba, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje.
SIMPTOMI KOJI ISCRPLJUJU
Kako objašnjava epidemiološkinja dr Svetlana Popov, sezonski grip je visokozarazna respiratorna infekcija. Karakterišu je iznenadna povišena temperatura, kašalj (obično suvi), glavobolja, zatim bolovi u mišićima i zglobovima, malaksalost, kao i bol u grlu i curenje iz nosa.
– Virus se lako prenosi kapljičnim putem. Većina ljudi oporavi se unutar sedam dana od početka simptoma. Međutim, u posebnom riziku od teže kliničke slike i komplikacija su, između ostalog, osobe starije od 65 godina, mala deca i trudnice – objašnjava dr Popov.
Naša sagovornica podseća da treba obratiti pažnju i na opšte preventivne mere koje mogu pomoći sprečavanju širenja gripa i drugih respiratornih infekcija. To su: izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama, redovno provetravanje prostora, izbegavanje gužvi, pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, a potom njeno odlaganje u kantu.
– Preporučuje se pranje ruku toplom vodom i sapunom ili dezinfekcija sredstvima na bazi alkohola nakon kašljanja i kijanja. Važno je da ne dodirujemo oči, nos i usta. Pored toga, treba držati odstojanje od najmanje jednog metra od osobe koja ima simptome ili znake respiratorne infekcije. U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće – ističe naša sagovornica.
U RIZIKU DECA I STARI
U zimskom periodu najčešće se javljaju i bolesti koje uzrokuje bakterija streptokokus pneumonije (pneumokok). Učestalosti ove infekcije pogoduju vlaga, zatim boravak u zatvorenom prostoru, kao i virusne infekcije i zagađen vazduh. Prenosi se na tri načina: direktnim kontaktom, kapljičnim putem ili kontaktom sa respiratornim sekretima obolelog.
– Pneumokok može da uzrokuje blaže oblike upale srednjeg uha, sinusa i gornjih disajnih puteva, dok su teži oblici bolesti praćeni upalom pluća, infekcijom moždanih ovojnica ili prisustvom bakterije u krvi. Simptomi koji se mogu javiti su: povišena telesna temperatura, bolovi u ušima, glavobolja, začepljen nos, kašalj, otežano disanje – ističe dr Popov.
Dodaje da su u većem riziku od oboljevanja deca mlađa od dve godine, stariji od 65 godina i osobe sa hroničnim bolestima.
VAKCINA ŠTITI
Na teritoriji srednjeg Banata protiv sezonskog gripa do sada je vakcinisano 7.770 lica. Cepljenje se preporučuje trudnicama, osobama sa hroničnim oboljenjima, kao i gojaznima, starijim od 65 godina, zdravstvenim radnicima i onima koja su zaposleni ili su korisnici domova za stare.
– Zavod je distribuirao vakcine u domove zdravlja na teritoriji srednjeg Banata. Oni ih dalje prosleđuju svojim zdravstvenim stanicama. Sugrađani koji žele da se vakcinišu treba da se obrate svom izabranom lekaru. Iako se virus pojavio u populaciji, još uvek nije kasno za imunizaciju – objašnjava dr Popov.
Protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije imunizacija je obavezna za decu uzrasta od navršena dva meseca. Sprovodi se vakcinama Synflorix ili Prevenar 13. Obuhvat vakcinacijom i revakcinacijom ovim vakcinama u Srednjebanatskom okrugu 2023. bio je 93 odsto. Kada su u pitanju lica u posebnom riziku, aplikuju se cepiva Prevenar 13 i Pneumovax 23.
– Vakcina može da se primi istovremeno sa cepivom protiv sezonskog gripa. Takođe su dostupne u domovima zdravlja. Izabrani lekari ili lekari specijalisti su ti koji indikuju vakcinaciju licima u posebnom riziku protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije – zaključuje dr Popov.
J. Šormaz
BROJKE RASTU
U periodu od 20. do 26. januara u Srbiji je zabeleženo 13.429 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za tri hiljade više u odnosu na nedelju pre. Najviše zaraženih je među decom mlađom od četiri godine, a zatim u grupi od 5 do 14 godina. Broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija u istom periodu iznosio je 13.195, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
NA OPREZU
Od 20. januara u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” zabranjene su posete stacionarnim pacijentima. Odluka je doneta zbog aktuelne epidemiološke situacije izazvane virusom gripa i sličnim oboljenjima.
U Gerontološkom centru posete su ograničene na period od 15 do 16 časova. Cilj je prevencija pojave virusnih infekcija.
