Piše:dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Zrenjaninu je nedavno dodeljeno laskavo priznanje – u 2025. godini će biti „Nacionalna prestonica kulture”. Osim značaja za izvornu oblast za koju je opredeljena, nagrada bi mogla da ima i značajne ekonomske efekte. Održiv lokalni ekonomski razvoj trebalo bi da se zasniva na endogenim (unutrašnjim) resursima zajednice. To znači da treba uvažavati specifičnosti lokaliteta – ekonomske, političke, socijalne, ekološke, kulturne itd. Posebno danas kada se razvojna poluga jednog društva sve manje temelji na tradicionalnim oblicima proizvodnje i trgovine, a sve više na idejama, znanju i kreativnosti.
Kultura postaje sve važniji resurs. Kao komponenta razvoja predstavlja njegovu srž i obuhvata niz vrednosti, kao što su: identitet, kreativnost, znanje, običaji, lepo, estetizovano, unikatno… Važno je da se one mobilišu i transformišu. Pod kulturnim kapitalom se podrazumeva akumulacija vrednosti sadržanih u dobrima i uslugama. Mogu postojati u opipljivoj (zgrade, mesta, lokaliteti, pejzaži, predeli, skulpture i drugi objekti nasleđa) ili neopipljivoj formi (ideje, prakse, običaji, verovanja, tradicija i druge norme koje povezuju grupu ljudi).
Odgovarajuće angažovanje kulturnih resursa može biti od koristi i za razvijanje preduzetničkog duha na lokalnom nivou. On treba da doprinese otvaranju novih radnih mesta, smanjenju siromaštva, jačanju lokalnog identiteta, poboljšanju kvaliteta poslovnog okruženja itd. Ono što je možda još važnije, na kulturi i umetnosti zasnovan razvoj predstavlja izvor duhovne i moralne obnove zajednice zbog vrednosti koje afirmiše: socijalna inkluzija, partnerstvo, samopoštovanje i identitet, participacija, smanjenje stope kriminaliteta i delinkvencije, kreiranje alternativa vladajućem mišljenju.
Brojna ekonomska istraživanja upućuju na zaključak da izdaci za kulturu, kao i ekonomska valorizacija resursa nasleđa (materijalnog i nematerijalnog) definitivno donose prihode lokalnoj zajednici. Više je razloga zbog kojih navedene novčane izdatke ne treba tretirati kao trošak, već kao investiciju. U lokalnim sredinama koje imaju tradiciju u kulturi najčešće postoji „prijatna klima” za život i rad. To privlači uspešne poslovne ljude, budući da oni žele za sebe, svoje porodice i zaposlene da obezbede adekvatne obrazovne mogućnosti, kao i kvalitetne sadržaje kojima mogu da ispune slobodno vreme (sport, zabava, bioskopi, pozorišta, promocije knjiga, tribine). Isto tako, osnažuje se imidž grada, odnosno njegova prepoznatljivost u širem okruženju. Malo ko želi da poseti i/ili provede odmor na nepoznatoj destinaciji. Obrazovani i talentovani pojedinci teže će doneti odluku da se presele u grad koji nema identitet i tradiciju, ma koliko atraktivna bila poslovna ponuda. Malo je onih koji žele da kupuju proizvode, a još manje da koriste usluge koje potiču sa „nepoznatog” lokaliteta.
Da bi gradovi ekonomski napredovali trebalo bi da privlače što više kreativnih ljudi različitih obrazovnih i stručnih profila. Lepše je, a i isplativije sa kulturom.
