Iskreno govoreći, nisam ljubitelj šetnji po Zrenjaninu. Reč je o posledici nedostatka slobodnog vremena.
Međutim, vikendi služe da pojedinac promeni životne navike, pa tako postupa i autor ovih redova. Često šparta uz jezero u Maloj Americi i reku Begej sa svojom majkom.
To je postao svojevrsni ritual nedeljom.
Navike su veoma osetljiva tekovina! Lako se stiču, a zahtevanje njihovih promena izaziva burnu reakciju. U takvoj poziciji se neretko nalaze mnogi u Zrenjaninu. Naime, ukoliko krenu uz Begej (od tzv. žutog mosta) ka centru nailaziće na ozbiljne arhitektonske barijere (uništen beton, blato i sl.). Reč je o pojavama koje su bile nepojmljive do pre nekoliko meseci.
Verovatno je zbog brojnih kamiona koji nose težak teret došlo do urušavanja šetališta na jednoj od najatraktivnijih deonica u gradu. Samovolja investitora je očita, zar ne?! Bezobrazluk je nedavno došao do izražaja kada je šef gradilišta verbalno i fizički nasrnuo na urednika fotografije lista „Zrenjanin“ (J. D. Njegović).
Sugrađani ne treba da dozvole da im grad urušavaju oni koji su lošiji od njih. Zašto ne funkcioniše prva linija odbrane, tj. nadležni državni organi? Valjda su mudriji
od utamničenog čelnika Zavoda za zaštitu spomenika iz Beograda…
