Iako ne spada u najkvalitetnije u Vojvodini za obradive površine u regionu, kao i ono u zrenjaninskom ataru, postoji značajna potražnja. Međutim, one nisu ni malo jeftine. Poslednji javno objavljeni podaci vezani za trgovanje oranicama pokazuju da se hektar prve klase prodavao za više od 20.000 evra u katastarskoj opštini Zrenjanin 3. Na drugim lokacijama je, u proseku, nešto povoljnije, ali košta više nego prethodnih sezona. Do poskupljenja je došlo zbog brojnih razloga. Među najvažnijima je veliko interesovanje investitora za ovu vrstu nepokretnosti. U protekloj deceniji mnogo kupaca je u obradivo zemljište plasiralo neraspoređeni novac.
DOBRA INVESTICIJA
– U aradačkom ataru nije velika ponuda. Kada se pojavi njiva za prodaju, onda cena ide i do 8.000 evra za jutro. Inače, realno bi u okolini sela obradivo zemljište po jutru trebalo da košta od tri do šest hiljada evra. To bi po hektaru bilo od 5.000 do 11.000 evra, u zavisnosti od klase oranice i veličine parcele. Pravo da kažem, poljoprivrednici slabo pazare zemlju. Sada su kupci oni koji se bave nekim drugim zanimanjima – kaže Dejan Rakić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Aradac.
Hektar u Melencima i Elemiru prodaje se za 7.000 evra pa naviše. U okolini Žitišta cena dostiže 10.000 evra. U katastarskoj opštini Botoš kažu da se za njive zahteva od 6.000 do 8.000 evra za jutro.
– Oni koji prodaju traže određenu sumu, a da li je i dobiju, to se ne zna. Takve se infromacije ne iznose javno. Za nas koji smo u ovom poslu i hoćemo da kupimo njivu do svoje, nema mnogo mogućnosti. Ili smo uštedeli novac za te namene, ili moramo da podignemo kredit. Meni je bolje da imam grupisane parcele na jednom mestu, jer mi se kasnije isplati dodatna investicija da kopam bunar koji je neophodan kada su sušne godine. To je normalno razmišljanje nas ratara, da ulažemo u zemlju i razmišljamo o budućnosti – ističe Borislav Čizmaš iz Botoša.
ZATVOREN KRUG
Paori se žale da su investitori koji ulažu višak novca u oranice primorali one koji od njih žive da podižu kredite kako bi kupili zemljište. Ostali kupci kažu da je prometovanje njivama prilično zatvoren krug. Poznata je činjenica da zemljištem poljoprivrednici trguju među sobom. Njive se najčešće prodaju na osnovu informacije prenete usmenim putem, između komšija, lokalnih ratara. Tek ako to ne uspe, traže se ostali koji su zainteresovani. Drugi prsten prodaje čine agencije nekretnina i advokatske kancelarije. Iako imaju veći broj oglasa koji se na to odnose, u agenciji „Gsigma” kažu da oni nisu prvi izbor u ovoj vrsti kupoprodaje.
– Imamo u ponudi poljoprivredno zemljište. Ono se prodaje kao i druge nekretnine. U tom slučaju mora da se poštuje pravo preče kupovine, što zahteva vreme. To znači da se oranica prvo ponudi komšijama sa kojima se parcela graniči. Tek kada se dobije odgovor, onda se pristupa kupoprodaji – objašnjava Danijela Radovančev, direktorka agencije „Gsigma”.
Većina trgovanja završi se direktno kod notara, dok deo ide preko posrednika. Njive prodaju i banke, kada su kreditna zaduženja njihovih vlasnika neizmirena. Zemljom se nekada plaća dug, a nisu zanemarljivi primeri i da su se u restituciji na taj način plaćale usluge advokata. Na doboš zemljište ide i preko sudova, tačnije izvršitelja, koji organizuju javne licitacije.
Obazrivost se svima savetuje jer sporne transakcije mogu da završe na sudu, a ishod nikada nije predvidiv. Primera ima dosta, a svima je istovetno da godinama moraju pred pravosudnim organima da dokazuju da su oštećeni u transakcijama koje nisu malih vrednosti.
Na zamke u trgovanju oranicama nailaze i suvlasnici parcela, naročito tamo gde deoba nije moguća. Pojedinci zloupotrebljavaju navedenu situaciju kada shvate da na takav način mogu jeftino da dođu do njiva, istiskivanjem drugih vlasnika. I tada je sudska procedura duga i neizvesna. Kada nema dogovora, parcela završi kod izvršitelja na prodaji.
