U „DIJAMANTU” VERUJU DA IH RUSKE BANKE NEĆE OSTAVITI „NA CEDILU”

Otkup suncokreta –opstanak ili propast

Uspeh hrvatske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu, gurnuo je u drugi plan interesovanje tamošnje javnosti za događanja u „Agrokoru”. U zagrebačkim medijima nema mnogo informacija o ovom koncernu pa se posredno ništa ne može saznati ni o sudbini „Dijamanta” i drugih firmi koje je u Srbiji svojevremeno kupio Ivica Todorić.
Rasprave o budućnosti finansijski upropašćenog koncerna utihnule su uostalom mnogo pre moskovskog finala Modrića i drugova. Početkom jula Trgovački sud u Zagrebu je potvrdio dogovor poverilaca „Agrokora” o uslovima pod kojim će moći da preuzmu vlasništvo nad Todorićevim firmama, u „lijepoj njegovoj”, ali i u okolnim državama nekadašnje SFRJ. Mada valjanost rešenja zagrebačkog suda, po više od 50 žalbi nezadovoljnih poverilaca, treba tek proveriti na Visokom trgovačkom sudu RH, a na šta će se čekati do sredine oktobra, pogrešno je verovati da najveći poverioci, a uskoro i suvlasnici „Agrokora”, sede skrštenih ruku.
Bez obzira što su još na snazi rešenja sudova u Beogradu i Zrenjaninu, o privremenoj zabrani „Agrokoru” da otuđuje i opterećuje svoje akcije u „Dijamantu”(261.987 komada), odnosno da na osnovu vlasništva (96,15 procenata imovine) upravlja ovim akcionarskim društvom, iluzorno je smatrati da se ovde o bilo čemu pitaju mali akcionari, odnosno da su poluge upravljanja Uljarom isključivo u rukama menadžmenta. To se videlo i krajem juna, na akcionarskoj Skupštini, kada su mali akcionari (poseduju nešto više od pola procenta „Dijamanta”), aminovali sve što im je sugerisano u sazivu sednice.
U tihu, ali čvrstu vezu poslovodstva zrenjaninske Uljare sa Zagrebom, odnosno ruskim finansijskim institucijama, „Sberbankom” i VTB, vodećim poveriocima „Agrokora”, i po njihovoj nagodbi uskoro vlasnici 46,7 procenata njegove imovine, veruju i ovde zaposleni. Ubeđeni su da ih nove gazde neće ostaviti „na cedilu” i prepustiti (ne)milosti domaćih banaka kada sredinom avgusta počne otkup ovogodišnjeg roda suncokreta. Štaviše, smatraju da će sa par miliona evra podržati i njihove planove modernizacije proizvodnje kako bi, kada za to dođe vreme, „Dijamant” što bolje prodali i koliko-toliko ublažili štetu od „finansijskog inženjeringa” Ivice Todorića i njegovih najbližih saradnika.
Da li je ovaj „scenario” i ostvariv videće se vrlo brzo – po količini suncokreta ovogodišnjeg roda koji će Uljara otkupiti radi prerade u Zrenjaninu. Ovde je trenutno u toku uobičajeni remont opreme, a očekuje se da od 10. avgusta ponovo krene proizvodnja ulja.

  • U 2017. gubitak 230 miliona dinara
    „Dijamant” je 2017. godinu završio sa gubitkom od skoro 230 miliona dinara. Odlukom Skupštine akcionara, na vanrednoj sednici, krajem juna, prihvaćeno je da se celokupan iznos pomenutog gubitka pokrije iz neraspoređene dobiti iz ranijih godina.

 

  • Ko bi platio 109 miliona evra
    Prema tumačenjima analitičara, ruski bankari, ali i ostali poverioci/suvlasnici „Agrokora” za par godina će, čim ojačaju njegove proizvodne i finansijske mogućnosti, „Dijamant” izneti na prodaju. Shodno aktuelnoj političkoj situaciji, ali i porastu potražnje robe koja se ovde proizvodi, u „Dijamantu” mnogi veruju da će investitori iz Turske biti među najzainteresovanijima za kupovinu Uljare.
    Da li će priznati cenu od 47.918 dinara po akciji, za koliko je od aprila 2017. do aprila 2018. „Dijamant” kupovao akcije od takozvanih nesaglasnih malih akcionara – ostaje da se vidi. Uljara bi po toj ceni akcije trebalo da košta više od 13 milijardi dinara ili skoro 109 miliona evra…

Z. Dedić