U HETINSKOJ ZEMLJORADNIČKOJ ZADRUZI RADILO SE I TOKOM PRAZNIKA

Gorak ukus slatkog korena

Nevolje koje su snašle zaposlene u ZZ „Budućnost”, vezane za proizvodnju i plasman šećerne repe, nikako da se završe. Problema je bilo još u fazi nicanja, a kasnije i rasta na svih 50 hektara oranica, na koliko su hetinski zadrugari posejali ovu industrijsku biljku. Tokom leta su stigle olujne kiše i druge vremenske neprilike koje nisu pogodovale ovom zahtevnom usevu. I tu nije kraj. U navedenom poljoprivrednom kolektivu još uvek nisu završili posao.

– Nismo bili u mogućnosti da jesenas izvadimo slatki koren jer nemamo sopstvene tehničke kapacitete. Takođe, vađenje i dopremanje šećerne repe diktira šećerana u Crvenki sa kojom sarađujemo. Došli smo u situaciju da smo usev skidali sa njiva krajem decembra, što je stvorilo nove nevolje. Naša polja pod šećernom repom se nalaze u delu atara gde nema tvrdih kolskih puteva. Zato smo imali problema oko transporta, a kiša nam je dodatno otežala posao. Ipak smo, uz ogromne gubitke i taj posao priveli kraju – kaže Vladimir Stojković, direkor ZZ „Budućnost”.
U poduhvat spasavanja slatkog korena uključili su se svi zaposleni, a uz to je fabrika šećera angažovala i sezonske radnike. Oni su imali zadatak da preberu koren, budući da ima mnogo onog koji nije za dalju preradu jer ga je bolest ozbiljno ugrozila. Nesvakidašnje je da su ratari slatki koren morali da vade i transportuju i tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

– Ogromni su to napori. Šećernu repu na plato naše zadruge izvlačimo traktorima od 250 konjskih snaga, ali ima problema zbog mraza – veli traktorista Branko Bunić.

 

U Zemljoradničkoj zadruzi „Budućnost” o odgovornosti fabrike u Crvenki ne žele mnogo da govore, iako je ona najviše zakazala. Ceo posao je valjalo ranije završiti. Zadruga ima i materijalne gubitake zbog nedovoljnog prinosa i izostanka državnih subencija.
Uskoro će „Budućnost” obeležiti 80 godina postojanja. To je jedini proizvodni pogon koji je u ovom selu na samoj granici sa Rumunijom opstao u ovakvo dugom vremenskom periodu. Zadruga obrađuje ukupno 530 hektara zemlje i isključivo se bavi ratarstvom. Zapošljava 14 radnika. Poslednjih godina posebno je poznata po proizvodnji semenske deteline.

N. Božović

  • KOLEKTIVNI ODMOR
    Zarade zaposlenih u hetinskoj zadruzi su solidne i redovno se isplaćuju. Postoje i brojne akcije za pomoć zadrugarima i članovima njihovih porodica. Jedna od takvih je i besplatan zimski sedmodnevni odmor. Ove godine radnici „Budućnosti” će ga provesti u Jošaničkoj banji.