Treći put u poslednje tri godine počelo je suđenje firmi „Prekon” u zrenjaninskom Privrednom sudu, 13. avgusta. Ovaj sud je 10. maja prošle godine kaznio „Prekon” zbog dva prestupa, ali je Privredni apelacioni sud u Beogradu u novembru tu presudu ukinuo. Na upravo održanom glavnom pretresu najvažnija tema bio je ljudski prag osetljivosti na neprijatne mirise, odnosno može li se izmeriti smrad.
Krajem novembra 2018. godine „Prekon” i njegovi rukovodioci oglašeni su krivim zato što tokom šest meseci nisu merili emitovane zagađujuće materije i zbog toga što nisu primenili mere koje bi umanjile neprijatne mirise, bez obzira na to što koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu nije prešla granične vrednosti. Ovo je potvrđeno i na kraju suđenja koje je počelo marta 2019. kako bi se dopunio dokazni postupak.
U maju te godine izrečena je kazna „Prekonu”– trogodišnja zabrana rada, uz to da će preradom sporednih proizvoda životinjskog porekla moći da se bave ukoliko primene mere – odnosno ugrade prečišćivače u sve delove pogona, tako da više ne emituju neprijatne mirise. Rukovodioci firme dobili su novčane kazne.
Na glavnom pretresu 13. avgusta, branitelji „Prekona” i jedan od okrivljenih, sadašnji direktor Slavko Popović, naveli su da se u optužnom aktu pominje prag osetljivosti ljudskog čula na neprijatne mirise, ali da ovaj termin u domaćem zakonodavstvu nije regulisan. Kako je rečeno, nema akreditovane laboratorije, uređaja koji mogu izmeriti miris, niti propisa koji regulišu intenzitet mirisa u priznatoj mernoj jedinici. Braniteljka okrivljenih je naglasila da prag osetljivosti na mirise nije isto što i prag tolerancije, a što je kategorija koja se pominje u presudi beogradskog Apelacionog suda. Prag tolerancije je individualna stvar, jer nekome treba veća koncentracija materije da bi osetio miris, a nekome manja, izjavila je ona.
Advokatica je takođe, kao i na prethodnom suđenju, istakla da tužilac nije dokazao od koga potiče emisija gasova koji proizvode smrad. Dodala je da je i izmenjeni optužni predlog tužioca neuredan i da nije u skladu sa presudom beogradskog suda.
Tužilac je odbacio tvrdnju braniteljke o poreklu gasova, navevši da je dokazano da se oni javljaju u proizvodnim pogonima pri raspadanju životinjskih ostataka, te da zato nesumnjivo dolaze iz „Prekona”.
Podsetimo, Privredni apelacioni sud je prošlog novembra zaključio da su povređene odredbe krivičnog postupka – tačnije da je izreka presude Privrednog suda nerazumljiva jer se zasniva na predlogu zrenjaninskog tužioca koji od početka nije bio uredan.
Osim toga, beogradski sud je obrazložio da je u izreci presude kao opis izvršenja dela moralo biti navedeno da prisustvo akroleina, amonijaka i vodonik-sulfida u određenim koncentracijama izaziva neprijatan miris, uz navođenje vrste i koncentracije gasova, te za koliko prelaze prag tolerancije.
Ova institucija je zaključila i da nije trebalo ponovo otvoriti glavni pretres u maju 2019. godine.
ZABRANA „PREKONU” I ŠTA MOGU DA KONTROLIŠU INSPEKTORI
Odeljenje inspekcija Grada, rešenjem od 14. avgusta, privremeno je zabranilo „Prekonu” „da obavlja tehnološki proces prečišćavanja otpadnih gasova iz postrojenja”, sve dok se ne dostave rezultati ispitivanja koji dokazuju da nema štetnog uticaja na životnu sredinu i dok se ne ispita efikasnost uređaja za otklanjanje neprijatnih mirisa. U rešenju se ne navodi ko bi trebalo da uradi ova ispitivanja. U obrazloženju Odeljenje inspekcija ističe da je Komunalnoj miliciji ove godine oko 200 građana prijavilo neprijatne mirise iz „Prekona”, a da je Inspekciji za zaštitu životne sredine zbog toga u julu i avgustu stigla 391 prijava.
Inspektori životne sredine su u julu kontrolisali merenja emisije zagađujućih materija, kao i evidencije o radu uređaja za sprečavanje i smanjenje ovih emisija, ali ne i smrad. Upravo je Odeljenje inspekcija u pomenutom rešenju navelo da propisi iz oblasti zaštite životne sredine za ovu vrstu postrojenja ne definišu granične vrednosti emisije za amonijak, akrolein i neprijatne mirise, kao ni koje su akreditovane metode za merenje neprijatnih mirisa. To je potvrdila i inspektorka zaštite životne sredine Dragana Adamović prošle godine na suđenju „Prekonu”, kada je rekla da u Srbiji nema zakona niti akreditovane kuće koji bi regulisali merenje mirisa, kao i da ona nema ovlašćenja da utvrđuje da li je nova zaštitna oprema u pogonu valjano instalirana. Inspekcija samo može da meri prekoračenja akroleina, amonijaka i vodonik-sulfida, kazala je tada.
