Komad koji na satiričan način opisuje brak, sukob supružnika, a čiji su uzroci nezadovoljstvo i zasićenje, režirao je David Alić po romanu Edvarda Olbija. Prema njegovim rečima, predstava korespondira sa današnjim društvom jer se, pre svega, bavi shvatanjem na čemu se jedan savremeni brak zasniva.
SMISAO I BESMISAO
– Bračna zajednica je stavljena kao datost, određena situacija u kojoj se akteri nalaze. Komad komentariše spoznaju tog nekog besmisla, naročito u poodmaklim godinama. Govori o tome kako se treba nositi sa tim besmislom i prebroditi to jedno saznanje koje ne može biti produhovljeno niti poletno. Brak u samom kontekstu komada je predstavljen na odluci same publike kako će ga doživeti na kraju. Mi nudimo i njegove vrline, koje treba da predstavljaju kao neku svetu stvar, ali i mračnije strane braka ili bilo kog međuljudskog odnosa – objašnjava mladi reditelj za naš list.
Alić smatra da problematika nastaje kada se brakovi prebrzo spajaju. Kako kaže, preduslov za svaki brak je ljubav.
– Veće je pitanje (mojoj generaciji) šta se dešava sa tom ljubavlju i da li postoji zapravo. Gde se izgubila u moru ovih brzina, informacija, nevažnosti na kraju krajeva. Da li smo ljubav i brak počeli da kategorizujemo kao neke stavke koje moramo uraditi da bismo krenuli dalje ili je to naša suštinska potreba za zajednicom? Mislim da je to problem braka. Smatram da je porodica na prvom mestu važnosti ovog življenja. Ona daje smisao tom začudnom pitanju – zašto sve ovo – ističe David Alić.
Za ovaj komad inspirisali su ga, kako kaže, lični strahovi.
– Iako sam mlad, vrlo se radujem braku, ali se isto tako pitam šta on nosi sa sobom. Gde god pogledam uglavnom viđam nesrećne brakove i nesrećne ljubavi, koji se ponekad završavaju nasiljem i ubistvima. Ćutanje je velik problem. Brak se svodi na pretvaranje i igranje određenih uloga i igrica kako bi opstao jer društvene norme tako nalažu. Smatram da je to glupost – navodi naš sagovornik.
ULOGA U KOJOJ ĆE SE SVI PREPOZNATI
Premijera predstave podeljena je u dva dana – u petak, 16. i subotu, 17. decembra na Kamernoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Početak je u 20 časova. Prva repriza biće u četvrtak, 22. decembra. Prevod sa engleskog uradio je Borivoj Gerzić, kostimografiju i scenografiju Ana Kolbianova. Uloge tumače Edit Tot Miškeljin (Džilijen) i Daniel Kovačević (Džek).
– Ja sam se za ovu ulogu pripremao jako dugo, 18 godina, koliko sam u braku. Tako da sam potpuno spreman da se pokažem zrenjaninskoj publici (smeh). Ovo je tipična uloga muža u kojoj mogu da se prepoznaju svi muževi ovog grada. Tako da im savetujem da dođu da pogledaju predstavu. Džek je suštinski nesrećan i doživljava prosvetljenje iz nezadovoljstva, ali mu to donosi sreću – kaže Daniel Kovačević.
Prema rečima njegove partnerke u predstavi, Džilijan je žena koja je pristala da igra igrice da bi sačuvala brak i život dece, odnosno taj spoljašnji oblik braka. Kako kaže, ta zajednica ne funkcioniše, ali je ona drži i misli da je to dobro do momenta dok Džek ne postane prosvetljen, ali je shvatila da to ne može tako, te da i ona ima svoje stavove.
– Publici će najviše pažnju privući taj apsurd koji oni žive, kao i sam brak. Sve nas zanima kad se neko bavi nečijim brakom. To ljudi vole. Ovo je idealna predstava za one koji su u braku, koji se spremaju da se venčaju i za one koji su se razveli. Biće jako interesantno – poručuju glumci.
I. Isakov
INTNIMNIJA ATMOSFERA
– Kada bih poredio igranje predstave na kamernoj i velikoj sceni, činjenica je da je intimnija atmosfera kad je publika bliža glumcima jer je glumačka igra filigranskija. Publika ima prostora da vidi svaki detalj, čime se dobijaju živost i punoća cele priče. Svaka kamerna scena to nosi sa sobom – navodi reditelj David Alić.
