Pored uskršnje i slavske, božićna trpeza je najbogatija. Ne može se zamisliti bez domaće supe, sarme, pečenja, salata. Neizostavne su sitne, slatke delicije, a na kraju dolazi torta. Posebno mesto zauzimaju obredni hlebovi i česnica. Upravo se oko nje „lome koplja”: da li se mesi ili se pravi od kora.
Veselin Čajkanović, istaknuti etnolog, mitolog i istoričar religije, smatra da ona predstavlja glavni božićni hleb (često nazivan pogača) koji se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Otuda naziv česnica (čest, deo, sreća). U suštini prikazuje useve od čijeg roda zavise ljudi i životinje, napredak i blagostanje.
Ona koju danas znamo najčešće je od pšeničnog brašna. Dodaju se i druge žitarice, semenje, sušeno voće. Može biti i posebno ukrašena, što nije neophodno. U nju se, takođe, stavlja i novčić (dukat, parica). Simbolizuje uspeh, napredak i svako dobro onome koji ga pronađe. Česnica od tegljenih tankih kora, slatka, sa orasima i suvim grožđem, odomaćila se na vojvođanskim trpezama, s obzirom da na ovom prostoru žive mnogi narodi i prepliću se običaji i kulture.
SLIČNO, A IPAK RAZLIČITO
– Otkako sam se udala, pravim je po receptu moje svekrve. Na Badnje veče unosila bi vodu sa bunara u koju je potapala paricu. Sa njome, ujutru, na Božić, počinjala bi da mesi. Budući da nas je u familiji bilo mnogo, jedna tepsija nije bila dovoljna. U kore koje je isteglila dodavala je orahe, grožđice i smokve. Kada je ispečena, prelivala ju je medom – ispričala je Biljana Popadić, predsednica Asocijacije žena Orlovat.
Snežana Đurić se nalazi na čelu Udruženja građana „Banatski fruštuk” iz Stajićeva. Kako je objasnila, u njihovom mestu prave se dve česnice. Jedna je po receptu starosedelaca, dok drugi potiče iz Bosne.
– Prva je slatka. Neko je radi sa kupovnim, neko sa domaćim korama. Druga je poput pogače, beskvasna i jede se na Božić sa pečenjem – veli Snežana Đurić.
U Lazarevu mnoge porodice došle su takođe iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Milanka Furtula, predsednica „Velikog srca”, prisetila se da je još od malih nogu od majke i bake morala da nauči mnoge ženske poslove.
– Bosanke su poznate po razvlačenju kora. Od njih se prave pite sa sirom, zeljem, mesom, ali i česnica. To je tradicija u selima odakle sam rodom. Slavski kolač se mnogo više ukrašavao, božićni ne. Novčić nije smeo da izostane i vodilo se računa kome će pripasti – objasnila je Furtula.
OD MILHBROTA DO ZMIJANJSKOG KOLAČA
Ljubica Cvetinov Vukov sa svojim Udruženjem „Bulevar 023” učestvuje na mnogim događajima koji promovišu običaje i domaću radinost. Njihova prezentacija je bila veoma zapažena, a žene su se potrudile da sto posebno, praznično ukrase. Zrenjaninci su mogli da probaju kandirano voće, džemove, rolate, ali i milhbrot, mlečni hleb koji je u Banat došao sa Nemcima. Među kolačima našle su se i gurabije, vanilice, orasnice i druge slatke đakonije.
Nešto više o običajima iz stare Hercegovine saznali smo od Milosave Mile Stašević, profesorke u penziji i spisateljice.
– Uoči svetkovine donosio se badnjak koji se do večeri držao ispred kuće. Na selu su domaćini sa hrastovim grančicama obilazili i životinje. Pravila se cicvara. Trpeza je bila posebno bogata. Svi članovi porodice bi se okupljali sa svećama u rukama. Tada u kući nastaje mirbožanje odnosno čestitanje. Deca su se posebno radovala česnici koju lomi domaćin. U njoj su bili predmeti koji su, po verovanju, određivali čime ćemo se u budućnosti baviti. Ko dobije dinar postaće gospodin i živeće u gradu, grumen sira značio je ostanak na selu i vođenje domaćinstva, a onome kome pripadne prutić suđeno bi bilo da čuva ovce – kazala je Mila Stašević.
Pažnju Zrenjaninaca privukli su i gosti iz Republike Srpske. Humanitarno udruženje „Duga” iz Banja Luke diči se zmijanskim vezom. Njihov autentični kolač pola je sladak (voće, lešnici, orasi, jaja), a pola slan od ovčijeg ili kravljeg sira. Sugrađani su mogli da probaju i praznične specijalitete iz daleke Rusije. Kako je ispričala Marina Galogaža, članica Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika, kod njih je trpeza na Badnji dan posna, a na Božić mrsna. Rusi na jugu zemlje imaju posebne hlebove načinjene od pšenice, dok se na severu prave od raži.
Česnici je bio posvećen festival nedavno održan u zrenjaninskom Muzeju. Okupio je brojna udruženja sa teritorije Grada, ali i goste. Pokretač ideje je Udruženje građana „Kancelarija za kulturnu diplomatiju” iz Beograda. Podršku su dali Grad i Turistička organizacija.
– Ovakav događaj važan je kako za Muzej, tako i za Zrenjanin. Okupili smo preko 30 aktiva. Svi su bili oduševljeni i potrudili su se da na najbolji način prikažu svoje podneblje – rekla je Marijana Roksić, koordinatorka festivala.
Manifestacija je bila upotpunjena muzičkim programom, stručnom panel diskusijom i predavanjem na temu obrednih hlebova.
