Kada biološka porodica više nije sigurna luka za svoje članove, ređaju se brojni problemi. Najviše ih osećaju najmlađi članovi, koji usled neadekvatne brige ulaze u sistem socijalne zaštite. Deca se često izmeštaju u hraniteljske porodice koje tada preuzimaju brigu i pružaju im podršku. Iako je njihova uloga ključna, hranitelja je malo u našoj sredini, a velika je potreba za njima.
VEZA KOJE MOGU TRAJATI CEO ŽIVOT
U Zrenjaninu je 40 hraniteljskih porodica, u koje je smešteno oko 116 dece. Neka se nalaze i u drugim opštinama što nije u interesu dece, kaže Svetlana Grbo, psihološkinja iz Centra za socijalni rad Zrenjanin za RTV Vojvodina.
– Za njih je najbolje da ostanu u prirodnom okruženju u kojem su živeli, da ne menjaju školu i ostanu u kontaktu sa svojim srodnicima. Imamo potrebu za prijavljivanjem hranitelja, naravno, ukoliko su ljudi motivisani da se time bave – istakla je Grbo.
Za hraniteljstvo je potrebna empatija i želja da se brineš o detetu, naglašava ona. Veze koje se stvaraju često postaju neraskidive i traju dugo nakon završenog formalnog odnosa. Da bi hranitelji zaključili ugovor sa Centrom za socijalni rad, potrebno je da ispuni zakonom propisane uslove.
– Članovi porodice ne smeju biti kažnjavani, osuđivani, lišavani roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. Moraju imati stalne prihode i adekvatan stambeni prostor u kome mogu prihvatiti dete. Bitno je da nema identifikovanog nasilja u porodici i da su odnosi korektni. Potrebno je i da se svi članovi porodice slažu sa odlukom, jer je to jedini način da dete bude prihvaćeno – rekla je Grbo.
Najčešći razlozi zbog kojih mladi završavaju na smeštaju jeste taj što su na neki način ugroženi u biološkim porodicama.
– Potpuna je zabluda da decu zbrinjavamo u ove porodice zbog lošeg materijalnog stanja roditelja. To se nikada ne dešava, najčešće je u pitanju neadekvatna briga o deci i zanemarivanje njihovih potreba – istakla je psihološkinja.
– Svako ko je zainteresovan može se prijaviti Centru za socijalni rad. Tamo ih upućujemo u proceduru. Porodica tada prolazi kroz stručnu proveru i razgovor koji obavljaju psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik. Nakon toga se porodica priprema za hraniteljstvo, prolazeći kroz 11 radionica – objasnila je naša sagovornica.
POTREBAN JE JASAN NAČIN PREDSTAVLJANJA HRANITELJSTVA
Olivera Lisica, direktorka Centra za socijalni rad Zrenjanin, kaže da je zainteresovanost za hraniteljstvo godinama u opadanju. Brojni su razlozi za navedeni trend. Pretpostavka je da se ljudi radije opredeljuju za rad u firmi sa jasno definisanim radnim vremenom, nego za konstantnu brigu o detetu.
– Ovo je odgovoran posao. Deca koja završavaju na smeštaju su uglavnom doživela neku vrstu traume i njima je nega potrebna, tako da se očekuje velika posvećenost. S obzirom da i sami dobijamo mejlove i od drugih centara, gde se takođe traže hraniteljske porodice, pretpostavljam da mnogi imaju sličan problem kao i Zrenjanin – rekla je Lisica.
Direktorka objašnjava da postoji plan da brigu o hraniteljskim porodicama, kao i edukaciju i promociju preuzme Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad.
– Još uvek se to nije desilo ili je negde delimično ostvareno. Mi kao Centar, pored redovnih procedura i postupaka, brinemo i o hraniteljskim porodicama, što je zaista velika odgovornost. Uvek se pitamo da li smo učinili sve što smo mogli za njih, da li je moglo bolje. Dosta je zahtevan posao, a ljudski resursi i vreme su nam ograničeni – rekla je direktorka.
Lisica naglašava da je potrebno propise usaglasiti sa sadašnjicom. Kako kaže, neki normativi i standardi su zastareli i ne odgovaraju trenutnom stanju i potrebama korisnika. U narednoj godini Centar će učestvovati u nekoliko projekata u kojima bi se pružila podrška porodicama.
– Hraniteljstvo jeste priča koja treba da dobije veću pažnju, naročito stoga što su pojedinci spremni da podele svoj dom i život za dobrobit nekog deteta. Pored redovnog posla Centar za socijalni rad je uključen u projekte koje planiramo da ostvarimo uz pomoć Centra za porodicu. Na ovaj način želimo da pružimo veću podršku roditeljima, starateljima, hraniteljima kako bi se na podsticajan način brinuli o deci. U pitanju je multisektorska saradnja Centra, Predškolske ustanove, Doma zdravlja, a iza projekata stoji „Unicef” – rekla je Olivera Lisica.
S obzirom da u Zrenjaninu ne postoji nijedno udruženje hranitelja za koje zna, direktorka ističe da bi Centar rado podržao ovakvu zamisao.
– Mislim da je svaki vid udruživanja dobar. Ljudi bi na ovaj način mogli sami da se organizuju ukoliko imaju ideju o tome šta bi bio cilj udruženja. Mi smo tu da pružimo podršku, naročito stoga što nam je u planu da se u narednoj godini posvetimo više roditeljima i hraniteljima – rekla je Lisica.
Kod promocije potrebe za hraniteljstvom bitno je voditi računa o načinu prezentovanja problema. Ovde veliku ulogu mogu imati mediji, koji mogu na adekvatan način obrađivati temu i pojmove, smatra Lisica.
TREBA NAM MALO VIŠE POŠTOVANJA I RAZUMEVANJA
List „Zrenjanin” je stupio u kontakt sa jednom hraniteljkom. Naša sagovornica navodi da je za hraniteljstvo prvi put čula od prijatelja, koji su u to vreme čuvali jedno dete. Potom je odlučila da se i sama prihvati odgovornog posla 2014. godine.
– Dotakla nas je ta priča, i poželeli smo i mi da pomognemo nekom detetu. Sada mi je zadovoljstvo da ga vidim srećnog i nasmejanog, trudimo se da ga usmerimo ka pravim vrednostima. Druga deca mogu biti jako surova, jer znaju njegovu situaciju, ali trudimo se da mu pomognemo da razume i prevaziđe to – rekla je sugrađanka, čije je ime poznato redakciji.
– Pojedini imaju pogrešan stav o nama. Sa naše strane mogu da kažem da je sve preusmereno na dete. Trebalo bi i sami hranitelji da više komuniciraju međusobno i razmenjuju iskustva. Moglo bi se formirati i neko udruženje koje bi u tome pomoglo, a i deca bi mogla više da se druže – smatra sagovornica.
Hraniteljima treba pružiti više podrške i razumevanja od institucija.
– Ne smatram da sam prioritet zato što sam hranitelj, ali ako zatražim neku pomoć, potrebno mi je malo više razumevanja. Mi nismo hotel za smeštaj, treba nam malo više poštovanja. I potrebno je više i pričati i obavestiti ljude o ovome. Najlepši je osećaj kad nekome pomogneš da postane čovek. Svakom detetu treba nega, pomoć i topao dom. Bilo da je on kod roditelja, babe i dede, hranitelja. Kad znaš da je neko zbog toga srećan to nema cenu – smatra naša sugrađanka.
Aleksandara Ilijev
LEP PRIMER IZ REGIONA
Hraniteljstvo ima dugu tradiciju u Srbiji, i kroz godine se pojavljivalo u raznim oblicima. Negde su formirana i hraniteljska sela, a jedno takvo nalazi se i u opštini Nova Crnja. Selo Aleksandrovo odlikuje veliki broj hranitelja u odnosu na broj stanovnika.
