Drago moje IV5,
kažu da sve što je lepo brzo prođe. Tako je i naše četvorogodišnje druženje brzo prošlo. Mnoge prepreke u savladavanju znanja smo zajedničkim snagama uspešno prebrodili. Družili smo se u školi, na mnogim nastupima sa našim horom putovali i sticali nezaboravne uspomene. Srećna sam što sam bila deo vašeg detinjastva.
Ovo je poruka jedne zrenjaninske učiteljice, Lidije Golić, eks Gligorijević. Nekako u senci maturskih svečanosti, kada put novih znanja ili rada kreće nova generacija mladih, ostaju oni koji su ih naučili prva slova, brojeve, naučili ih šta je to škola i učinili sve da prvi dan u školskoj klupi ne bude za plakanje. I poveli ih u svet znanja.
Učitelji. Ili nastavnici razredne nastave. Meni je ono prvo bliže, toplije…
Četiri godine zajedno, godine u kojima se dele i radosti i tuge, i hrabrili ih, govorili da treba učiti, da treba znati, ali se i igrati, družiti… Učile ih da budu kreativni, da poštuju starije, da vole školu…
Baš mi je bilo drago kada sam na maturantskoj svečanosti osmaka Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš”, u svečanom defileu, videla đake zajedno sa odeljenjskim starešinama. Lepa pažnja i lepa tradicija. Jer, do onog poznatog „a, sad – adio”, uloženo je mnogo zajedničkog truda.
Znam da su iskustva roditelja različita. Ima i toga. Ali, manje. Jer, učiteljice koje poznajem govore malim školarcima da dobro uče, rade, budu iskrena i poštena deca i da se sama bore i izbore za svoje mesto u društvu. I gledam ih na školskim priredbama, manifestacijama, humanitarnim akcijama, uvek su zajedno, i uvek su puni pitanja za svoje učiteljice.
I nije lako kada, posle četiri godine, odlaze u više razrede, u nova odeljenja. Bude na rastanku suza. Onih koje se vide, i onih koje se nose u sebi, i koje su najteže.
Učiteljice dobijaju s jeseni neke nove đake prvake. Ali ne zaboravljaju sve svoje prethodne generacije. Zanima ih kakvi su u školi, ali i kada iz nje odu… I raduju se uspesima u srednjoj školi, na fakultetu, kada ih vide sa diplomom.
I zato, sećam se jednog slučajnog susreta. Žena u poznim godinama, teško hoda. Prilazi joj mlada žena, grli je…
Učiteljice moja, Vi ste…
I radost, i suze.
