Kompanija „Ćorić agrar” okupila je najveće ovdašnje farmere – njih 16 – na nedavnom sastanku u Zrenjaninu. U pitanju su privredna društva i samostalni proizvođači koji godišnje na domaće tržište plasiraju više od 50 odsto ukupnih količina „belog napitka”.
Oni smatraju da su dosadašnjim Zakonom o podsticajima bili oštećeni iz više razloga. Tri su najznačajnija: subvencije su bile ograničene na količinu do 300 muznih krava, plaća se porez na ostvarenu dobit od podsticaja i izostaje potpora za priplodne muzare i tovni materijal.
KRUPNI FARMERI ZANEMARENI
– Rok za predlaganje novog nacrta Zakona bio je 30. avgust, što smo smatrali pravim momentom da uputimo svoje zahteve. Nije u pitanju nikakvo posebno nezadovoljstvo. Naprotiv, u celosti smo dali nadležnima podršku u donošenju svih mera, naročito za podsticaj stočarske proizvodnje. Smatram da smo kao krupni farmeri u poslednjih sedam-osam godina oštećeni zbog izostanka podsticaja kakve imaju drugi proizvođači – rekao je Krsto Ćorić, vlasnik i direktor „Ćorić agrara”, koji gaji blizu hiljadu muznih krava.
Dodao je da je farmere obradovala nedavna izjava predsednika Republike da će se stočarstvu posvetiti veća pažnja u odnosu na ukupnu sutuaciju u poljoprivredi.
U razgovoru se moglo čuti i da su veći proizvođači uskraćeni za premije i druge podsticaje.
– Ovo nije politički niti bilo kakav pritisak na državne organe i donosioce novih zakonskih odredbi. Naprotiv, ovo su naši konkretni i praktični predlozi – kazao je Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge „Agro Klek”.
Podsetio je da se dosadašnjom Uredbom premija za mleko isplaćivala samo za 300 muznih krava, što smatra nepravednim. Takođe, veli da dosadašnje „zakonske barijere” valja ukoloniti. Kako je rekao, ima dvostruko više potencijala i godišnje isporučuje preko četiri miliona litara mleka. Želja mu je da toga bude i više uz značajniju podršku države.
– Gde to ima da državi plaćamo porez na dobit od podsticaja? Lane je to za naš kolektiv bilo 18 miliona dinara. Sada, kada su nas pritisle klimatske promene, kada znamo kakva je ukupna situacija u poljoprivredi, smatram da država naše predloge treba da sagleda. Time ćemo sprečiti dolazak u situaciju da nam stvarni bilans muznih krava spadne ispod 100.000 – poručio je Bokić.
POTREBNA BOLJA KONTROLA NADLEŽNIH
Tokom razgovora nijednog trenutka nisu spomenuti sadašnja niska otkupna cena mleka, uloga mlekara i drugi problemi stvarne registracije grla i podsticaja.
– U pitanju su značajne državne pare. Mi u ovoj organizaciji to dobro znamo i o tome posebno vodimo računa. Siguran sam da kod nas nema nikakvog „štimovanja” i da su sva umatičena i registrovana grla uvek na broju i podložna svakoj kontoli. To nije tako svugde.
Verujem da bi se uz veću kontrolu naležnih moglo obezbediti više sredstava koja sada „rasipamo” i ne usmeravamo u pravcu onih pravnih i fizičkih lica koja ovom poslu prilaze posvećeno cele godine – dodao je naš sagovornik.
I ostali učesnici u raspravi želeli su da naglase da nisu u pitanju bilo kakva podvajanja.
– Naprotiv, želja nam je da svi imaju jednaka prava i obaveze u oblasti premija i nagrađivanja, počevši od proizvođača koji ima par muznih krava, do onog sa hiljadu – reči su Vlade Džigurskog, farmera iz Bečeja.
Pravnica Jelena Baroš na čelu je tima koji je u ime Udruženja velikih proizvođača mleka sačinio predlog izmena i dopuna Zakona o podsticajima za poljoprivrednu proizvodnju.
– Ovo je vetar u leđa svim proizvođačima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Ovde su u pitanju pojedine odredbe iz prethodnog Zakona za koje mislimo da su neodržive. Odnose na subvencije za mleko za sve muzare, ukidanje zakonske uredbe oko plaćanja doprinosa na sredstva dobijena za podsticaje, kao i zahtev oko isplate svim proizvođičima za priplodnu kravu i tovno grlo – 55.000 umesto predloženih 25 hiljada dinara – naglasila je Baroš.
Napomenula je da je ovaj zahtev potpisalo 16 najvećih farmera iz Vojvodine i Srbije.
Tekst i foto: Nikola Božović
ZLATICA, TOMAŠEVAC, PERLEZ…
Na području celog Srednjeg Banata nije povoljna situacija sa brojem registrovanih muznih krava i genetski kvalitetnim priplodnim materijalom. Naprotiv, posle privatizacije nestala je najveća farma holštajn crno-belog govečeta u ovom delu Evrope. Iščezle su farme u Zrenjaninu, Perlezu, a da ne govorimo o pojedinačnom broju muzara u seoskim sredinama. Drastičan primer je Tomaševac gde se sa 1.500 grla spalo na par stotina, ili Lazarevo u kome danas imaju registrovano tek par muznih krava.
„FANTOMSKE” KRAVE
Koliki je, zapravo, tačan broj registrovanih muzara u našoj zemlji pitanje je od „milion dolara” čulo se na nedavnom skupu. Sve češće se pominju „fantomske” krave. U pitanju su manipulacije zasnovane na bazi dodele subvencija koje nisu male. Kako se one sprovode postalo je „javna tajna”. Koliko su u to umešane nadležne poljoprivredne stručne službe, inspekcijski organi, pa i pojedine mlekare? Možda i u ovom problemu leži tajna što se broj muznih krava u Srbiji danas licitira, od 100 do 150 hiljada grla.
„KAPUĆINO” ZA ČETIRI LITRE MLEKA
Veći proizvođači vele da su samo pre dve godine imali zadovoljavajuću cenu mleka. No, oni i danas, uz sve realne podsticaje, prihvataju stvarnost u ovoj oblasti. Ali…
– Gde je tu realnost, ako za četiri litre mleka, koje košta 240 dinara, možete popiti jedan kapućino – poručili su najveći ovdašnji farmeri.
