Negovanje muzičke kulture u našem gradu povereno je pojedincima sa vizijom koji u okviru horova, orkestara i drugih muzičkih sastava koje vode, okupljaju talentovane umetnike i sugrađanima donose bogat i raznolik muzički program. Zrenjaninski sastavi iz godine u godinu na takmičenjima u zemlji i inostranstvu postižu velike uspehe i osvajaju brojne nagrade, čime doprinose umetničkoj afirmaciji našeg grada.
Ipak, kako saznajemo, predstavnici ansambala svakodnevno se susreću sa izazovima, čiji se uzrok pronalazi u nedostatku adekvatne institucije koja će muzičarima pružiti finansijsku stabilnost. Uprkos tome, entuzijazam, ljubav prema muzici i upornost umetnika na jakim temeljima nastavlja bogatu muzičku tradiciju.
POZITIVNI PRIMERI INSPIRIŠU
Ponovo pokrenut pre dvadeset i dve godine, Gradski duvački orkestar muzičku kulturu neguje redovnim koncertima i organizacijom takmičenja i festivala, zahvaljujući kojima je Zrenjanin u Srbiji postao poznat kao centar duvačkih orkestara, podseća dirigent Branislav Gagić. Opstanak sastava moguć je zahvaljujući lokalnoj samoupravi. Međutim, kako kaže, Pokrajina u poslednjih pet godina njegov značaj ne prepoznaje.
– Više hiljada ljudi je zbog nastupa duvačkih orkestara došlo u Zrenjanin, što je veoma vredna stvar. Žao mi je što je takav stav zauzet u Sekretarijatu za kulturu. Sa nestabilnim finansiranjem veoma je teško održati ansambl. Kroz sastav je prošao veliki broj uspešnih umetnika, potrebno je prepoznati značaj toga – kaže Gagić.
U cilju razvoja i negovanja muzičke kulture, ističe trombonista, u školi se osim klasične muzike izučava sva kvalitetna muzika, nezavisno od žanra. Smatra da akcenat treba da bude na njenoj promociji.
– Filharmonija je primer jako dobrog potenciranja kvalitetne muzike, i to je veliki uspeh – ističe Gagić.
Na njegove reči nadovezuje se Roman Bugar, direktor Zrenjaninske filharmonije, koji tvrdi da je delovanje Gradskog duvačkog orkestra inspirisalo ponovno osnivanje Zrenjaninskog kamernog orkestra. Veliki broj muzičara okupljenih oko jedne ideje, bez velike finansijske podrške, činilo se neverovatno.
– Za menadžerisanje orkestrom potrebna je velika energija. Osim ostvarenja umetničke satisfakcije, stalno se borimo za sredstva kako bi ljudi bili zadovoljni i sa finansijske strane. Gagić to već godinama uspeva da radi sa šarmom – ističe Bugar.
PROGRAM PRILAGOĐEN PUBLICI
Prema Bugarovim rečima, kako bi se obezbedila podrška koja će osigurati opstanak, jako je bitan način na koji se prilazi finansijerima. Kompromisima, prilagođavanjem programa i masovnim okupljanjima nastupi su postali vidljivi ljudima na visokim funkcijama, kaže on.
– Na taj način uspeli smo postepeno da stvorimo kontinuitet kada su u pitanju koncerti Zrenjaninske filharmonije i Kamernog orkestra. Nadam se da ćemo u budućnosti biti deo budžeta, kako bismo mogli da stvorimo koncertnu sezonu sa ozbiljnim klasičnim repertoarom. Odziv je velik i primetno je da postoji potreba za tim u Zrenjaninu – ističe direktor Filhramonije.
Bugar dodaje da veliku podršku publike imaju koncerti Filharmonije na kojima se izvodi filmska muzika. Ipak, smatra da sastav treba da ima raznovrstan program, usmeren ka izvođenju klasične muzike.
– Uvek ćemo izaći u susret publici. To jeste kvalitetna muzika sa umetničkim notama, ali treba da se izvodi u kombinaciji sa koncertima klasične muzike – smatra violinista.
AFIRMISATI KLASIČNE UMETNIKE
Bugar ističe da posebnu pažnju treba posvetiti i edukaciji publike, jer ona mora da stvori potrebu za muzičkim pravcima i umetnicima koje bi želela da čuje i vidi. Nažalost, kaže, brojni muzičari koji su kod nas stasali, a sada imaju uspešne karijere po celom svetu, nisu dovoljno poznati javnosti. Problem je i što osim posla u Muzičkoj školi, Zrenjanin nema način kako da zadrži muzičare, zbog čega odlaze u veće gradove ili u inostranstvo.
– Nastupi filharmonije ili orkestra, finansirani preko projekata, ne garantuju finansijsku stabilnost, održavanje forme i kontinuiteta vežbanja. Iz tog razloga, potrebno je postaviti temelje institucije koja bi okupila muzička udruženja i stvorila strategiju njihovog razvoja – zaključio je Bugar na nedavno održanoj tribini „Muzička kultura u Zrenjaninu”, u organizaciji Kulturnog centra na manifestaciji „Nedelja kulture”.
HORSKIM PEVANЈEM DO IZGRAĐENOG UKUSA
Za razvijanje muzičke kulture kod dece važno je sa edukacijom krenuti od najmlađeg uzrasta, preko porodice i društva, kako bi se kroz vaspitanje pokazalo šta je prava umetnost, smatra mr Senka Milisavljević, dirigentkinja hora Osnovne muzičke škole, Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra i crkvenog hora „Rafailo Banatski”.
– Kroz repertoar akcenat stavljamo na umetničke kompozicije komponovane za dečje horove, kako bismo im na svom primeru pokazali šta je prava umetnost, jer kroz muziku deca mogu da prepoznaju šta je estetski dobro – zaključuje dirigentkinja.
STVARANЈE ŠANSI ZA MLADE
Muzička škola „Josif Marinković” nezaobilazna je stanica u obrazovanju mladih umetnika u Zrenjaninu. Kako bi osnažili talentovanu decu, objašnjava Danijela Radaković Derikrava, direktorka škole, važno je pružiti im priliku da se predstave kao solisti ili deo većeg sastava i dožive iskustvo profesionalnih muzičara.
– U saradnji sa Nojmarktom, svake godine najbolji učenici gudačkog i duvačkog odseka delegiraju se u omladinski orkestar koji okuplja muzičare iz deset evropskih zemalja – kaže Radaković Derikrava.
Pored toga, đaci imaju priliku da nastupaju sa filharmonijom, što je jedinstveno iskustvo.
– Kako deca ne bi izgubila motivaciju za vežbanje važno je organizovati što više nastupa i pružiti im priliku da se pojedinačno predstave – kaže direktorka.
Dodaje, ako želimo da se muzička kultura kreće u pravcu u kojem očekujemo, neophodno je ostvariti kontinuitet u organizaciji koncerata i obezbediti mesto za njihovo izvođenje.
